GLUMAČKA RADIONICA

* * *

DVE NAGRADE ZA RUŽNO PAČE

Predstava polaznika Glumačke radionice pozorišta "Bora Stanković", RUŽNO PAČE, Nataše ilić, u režiji Tamare Stošić i Bojana Jovanovića, proglašena je za najbolju predstavu u celini na drugom Festivalu dečijih i omladinskih predstava Srbije u Jagodini. Nagradu je dobio i scenograf, Aleksandar Mihajlović, za najbolju scenografiju.

Ovo je prvi festival na kojem su učestvovali polaznici glumačke radionice .

* * *

Glumačka radionica pozorišta „Bora Stanković“ počela je sa radom u sezoni 2003/2004. Do sada je kroz radionicu prošlo sedamdesetoro dece i tinejdžera, od kojih je nekoliko bilo uključeno u projekte večernje scene, a svake godine je proizvod glumačke radionice bila dečija predstava. Do sada šest premijera: Cvrčak i mravi (dva puta, 2003. i 2009.), Žuto pače, Princ ide peške, Snežana i 7 patuljaka, Vuk i 7 jarića. Sve predstave osim Princ ide peške su još uvek repertoarski aktivne.

Osnovni cilj ove radionice je šansa i mogućnost za razvijanje novih talenata i pružanje podrške od strane celokupnog ansambla i uprave pozorišta Bora Stanković.

Nekoliko polaznika je u međuvremenu upisalo neku od glumačkih akademija u zemlji.

* * * * *

JAVNI ČAS je prezentacija rada radionice, presek vežbi koje su polaznici radili na časovima glume, u formi predstave.

Radionicu vode glumci pozorišta "Bora Stanković":

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

PISMA (UTISCI) ČLANOVA

* * * * * *

Radionica pozorišta “Bora Stanković” je jako zanimljiva jer podstiče kreativnost i otvara vrata nekog novog sveta. Ona podstiče novo viđenje okoline, posvećuje veliku pažnju na detalje glumačkog razvoja, kao i na zajedništvo i društvenu odgovornost. Sve ovo je veoma značajno za mlade ljude u našem gradu. Ovom gradu su potrebni kreativni ljudi, da podstiču mlade generacije ka nekom malo uzvišenijem, kulturnijem, kreativnijem svetu.

Pored reda, rada i discipline uvek postoji vreme za opuštanje i šalu. Vežbe koje smo do sada radili su veoma zanimljive i pored toga veoma poučne. Radionica ti pomaže da kontrolišeš svoja osećanja, daje ti mogućnost da budeš sve ono sto želiš, a ne možeš u stvarnom životu. Vežbamo glas, pravilno držanje, disanje. Scenama ulazimo u različite problematike društva, uz pomoć čega počinjemo da na svet gledamo drugim očima.

Gluma je sama po sebi kreativna ali da nije ove radionice ne bismo znali da se ona sastoji iz nekoliko segmenata i da postoje vežbe kojima se podstiče temeljno izvođenje nekog dela.

Moramo proširiti svest ovog grada, jer je on pun mladih i talentovanih ljudi. Vranje ima puno predispozicija da se kulturno razvija jer dolaze generacije željne nekog novog, bogatijeg (u duhovnom smislu) sveta.

            Milica Janjić, učenica trećeg razreda gimnazije „Bora Stanković“

* * * * * *

Glumačka radionica pozorišta "Bora Stanković" u Vranju već sedam godina uspešno radi sa mladim talentovanim ljudima. U radionici smo upoznali pravi pozorišni život. Preko naših mnogobrojnih vežbi, zakoračili smo u svet glume. Radionica mi pomaže, ne samo u pozorištu,već i u privatnom životu, daje mi samopouzdanje i čini me opuštenijom. Naši časovi su veoma zanimljivi, iako traju po nekoliko sati vreme brzo prođe, jer ozbiljno radimo i vežbamo, ali uvek nađemo vremena i za šalu. Naučila sam toliko toga o lepom govoru, akcentovanju reči, recitalu...

Časovi nas podstiču na razmišljanje, kreativnost i maštu. Pored toga mora da postoji ogromno poštovanje prema drugovima iz radionice kao i kolegijalnost. Divan je osećaj stati na pozorišne daske, tada nestaju svi problemi i brige, a fokusiramo se samo na ono šta radimo. Od vežbi iz dikcije, preko bezpredmetnih radnji, vežbe sukoba, recitala, pa do dramskih scena, polako se približavamo našem javnom času, samim tim i našem prvom kontaktu sa publikom. Posle toga sledi i naša prva predstava.

    Milica Simonović, učenica drugog razreda gimnazije „Bora Stanković“

 * * * * * *

Glumačka radionica pozorišta "Bora Stanković"  je projekat koji pomaze omladini u Vranju. Kao član radionice smatam da je ovo odličan nacin da iskažemo svoje talente i razvijemo maštu. U ovim teškim vremenima, kada se naši vršnjaci "priklanjaju" mnogim porocima, glumačka radionica pozorišta "Bora Stanković" je jedna svetla tačka današnjice. Radujem se svakom času, jer to je 4 sata (ponekad i mnogo više) lepo utrošenog vremena.

Nadam se da će iz ove radionice izaći uspesni dramski umetnici.
Hvala profesorima i svim polaznicima ove radionice što su mi pružili zadovoljstvo ucešća u istoj.
Voleo bih da se svi sadašnji i dosadašnji polaznici glumačke radionice pozorišta "Bora Stanković" udruže i naprave jedan veliki teatarski performans, u koji bi bili uključeni svi aspekti radionice. Takođe, ovim projektom bi pokazali svima da pre svega druženje, mladost, iskustvo i prijateljstvo mogu dovesti do nekih viših ciljeva.

Jug Đorđević, učenik drugog razreda Hemijsko-tehničke škole

* * * * * *

Glumačka radionica pozorišta „Bora Stanković“ omogućava svojim članovima da upoznaju život pozorišta, osete draž scene i stupe u kontakt sa publikom. Časovi glume su idealni za one koji  vole pozorište, koji uživaju gledajući pozorišne predstave, umeju da prepoznaju čari koje pozornica publici neprestano nudi i pri tom smatraju da imaju talenat i da bi mogli da stanu na mesto glumaca i daju sve od sebe.

Smatram da časovi podstiču razvoj talenta i čine nas kreativnijim kroz razne vežbe, koje često treba i sami da osmislimo unoseći maštovitost i trudeći se da izgledaju što prirodnije. Dopušteno nam je dana neobičan, sebi svojstven način prenesemo svoj doživljaj i razmišljanje na vežbe kreirajući umetnička dela. To čini časove interesantnijim, to da možemo sami da razradimo neku temu, stvaramo neku novu realnost koja može da odvuče pažnju publici. Časove čini zanimljivim to što učimo kako se treba ponašati na sceni, kako se treba predstaviti kada imamo neki problem koji nas jako muči a kako kada recitujemo, vođeni najdivnijim osećanjima. Dopada mi se to što obraćamo pažnju na pravilno akcentovanje reči, što vežbamo pravilno recitovanje, koje nije ni malo jednostavno jer zahteva unesenost i osećajnost. Takođe, vežbe iz dikcije, uz pomoć kojih učimo pravilno izgovaranje reči i vežbamo glasnost.

Dodatno inspiriše to što vežbamo na sceni. To pomaže da budemo spremniji i sigurniji u ulozi glumaca i da trema polako nestane.

Zbog svega toga ja s' nestrpljenjem očekujem subotu i nedelju, znajući da ću tada provesti divne trenutke u pozorištu, na sceni koja ma mami  pruža beskrajno zadovoljstvo. U potpunosti će me ispuniti druženje i zabava koja je na časovima uvek prisutna. Atmosfera pozorišta će me uvući u svoj svet maštovitog, čarobnog i uzbudljivog. 

Jelena Kostić, učenica trećeg razreda gimnazije „Bora Stanković“.

* * * * * *

Radionica sa stilom i problemi sa stilom

Umetnost je večna, a život je kratak. Pozorište u Vranju je mesto gde su energija, kreativnost i mašta dobrodošli.Naša radionica se bavi dikcijom, scenama, pesmama, scenama sukoba itd. Takoreći, osnovnim koracima u glumi. Nedostatak koji me užasno nervira jeste to što ljudi uzimaju ovaj posao zdravo za gotovo. Nije gluma samo naučen tekst i izlazak pred publikom. Gluma obiluje emocijama, ulazak u lik, dočaravanje tj kreiranje tog lika, scenski pokreti, ritam, odnos između likova u predstavi i još mnogo toga. Sada, glavni nedostatak je manjak ljudi u pozorištu. Nama trebaju talentovani mladi ljudi koji bi doprineli većem razvoju radionice, a i naravno pozorišta.

Nas trinaestoro glumaca smrtnika pokušavamo da se bavimo raznim temama, uz podršku dvojice profesora. Umetničkog rukovodioca Bojana Jovanovića, i glumca Marka Petričevića koji znaju da objasne KAKO I ŠTA treba da se uradi na sceni. Naša verzija Džejmsa Dina i Džima Kerija. Potrebni su nam mladi ljudi, koji žele da rade i koji imaju želju da učestvuju u pozorišnim projektima. Mladi su budućnost pozorita koji bi uz pomoć dvojice izvanrednih profesora imali savršen odnos stare škole i nove škole. Uz angažovanje, ovo pozorište bi moglo da odiše radom i energijom koja nama treba, jer tačno je da nikada ne treba menjati pobednički tim, ali treba imati i one koji bi stavljali novo ulje i nove gume

     Stefan Trajković, učenik četvrtog razreda Poljoprivredne škole

* * * * * *

Naša mala radionica


Sa radom smo počeli još u oktobru, i evo u februaru će nam biti javni čas, što ne znači i kraj našem druženju. Lagano smo startovali sa brzalicama i dikcijskim vežbama koje su nam puno popravile artikulaciju, pomogle su nam da jasnije izgovaramo rečenice... prošli smo poeziju, ispovesti, scene sukoba kao i još mnoge druge vežbe. Nismo radili samo po planu već i mnoge zanimljive vežbe kao što je prepoznavanje ličnosti po njegovom hodu, recepte, elementi prirode…Bolje smo se upoznali sa drugom stranom pozorišta t. j. saznali smo kako je glumcima na sceni, postali bolja publika, ali ne samo to, već nam je radionica donela i dosta samopouzdanja i pomogla nam da vidimo neke stvari iz drugog ugla i promenimo neke naše stavove. Ova radionica ne bi uspela da nije tako ažurnih đaka i profesora koji se zaista trude da iz ove radionice izađu budući studenti dramskih umetnosti.

   Miljana Cvetković, učenica drugog razreda gimnazije „Bora Stanković“

* * * * * *

Radionica se sprovodi kroz grupni i samostalni rad gde učestvuju svi članovi radionice. Dramska radionica je mesto gde deca počinju kroz glumu i imitaciju da ispoljavaju svoja osećanja, razne utiske u toku dana kao i događanja u njihovom životu koja zbog raznih razloga ne mogu da iskažu na drugi način. Osim toga kroz glumu razvijamo i imaginaciju, obogaćujemo rečnik i unapređujemo već postojeći govorni nivo.
Dramska radionica u Vranju, u pozorištu "Bora Stanković", počela je sa radom oktobra meseca prošle godine. Radionica ima 13 članova i dva profesora glume. Radimo punom parom ...

Počeli smo sa dikcijom, ispovestima, pesmama.. radili smo i mašine, imitacije, situacije čekanja i mnogo drugih vežbi.. Časove imamo vikendom i znamo da ostanemo dugo, čak po 6 i više sati... ponekad je to problem..ali uspevamo da uklopimo sve. Na časovima glume obogaćujemo rečnik, učimo neke nove stvari, razvijamo imaginaciju. Dosadašnji rad radionice jako mi se dopao i iskreno nemam neke velike zamerke.

         Darko Smiljković, učenik drugog razreda gimnazije „Bora Stanković“

* * * * * *

Zadovoljna sam dosadašnjim radom, nemam primedbe. Mogli bi smo da se pozabavimo odredjenim problemom kojim su pogođeni današnji tinejdžeri i pomoću glume na neki način pomognemo rešavanje istog. U radionici se uči puno toga počevši od vežbi pravilnog disanja preko akcentovanja pa sve do scenskih vežbi… Dobro je to što u kreiranju nekih vežbi učestvujemo sami ali imamo i dobre mentore koji imaju iskustva i zaista su željni da nam što više pomognu i prenesu svoje znanje.

Dušica Trajković, učenica trećeg razreda Medicinske škole

* * * * * *

Glumačka radionica pozorišta „Bora Stanković“ se pre svega bavi oktrivanjem mladih talenata. Upoznaje jas sa svim tajnama glume. Time nam govori da posao glumca nije ni malo lak, što ne znači da nije zabavan. Tu su vežbe dikcije koje nam pomažu da jasnije govorimo, recital poezije u kojem ispoljavamo svoja osećanja, razne zanimljive scene kojima usavršavamo svoj talenat, kao i ispovesti sa kojima učimo da pokažemo svoje probleme.

Naši profesori su tu da nas upute i pomognu nam na najbolji način. Da nas zabave i oraspolože ako nam je dosadno. Radionica u sebi sadrži puno lepih stvari, čini da svoje slobodno vreme provedemo na najbolji način.

Milica Mladenović, učenica šestog razreda OŠ „J. J. Zmaj“

* * * * * *

Glumačka radionica pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju oličenje je profesionalizma i putokaz kako se u Vranju i okolini treba raditi sa mladim inadasve talentovanim ljudima. Svrha radionice jeste svakako podizanje kulture u ovom gradu na jedan viši nivo, stvaranje možda nekih novih glumaca, ali pre svega, svaki član ove radionice biće sjajna publika u budućnosti.

Dolaskom na audiciju i kasnije na časove, nisam ni slutio koliko pozornica i pozorište mogu da utiču na svakog člana radionice. Ono što radimo u radionici izuzetno je zanimljivo i vrlo korisno. Ono što mi se najviše dopalo jesu vežbe govora i akcentovanja, kao i način na koji treba da se govori poezija. Pored ozbiljnog rada u toku časova, imamo i slobodnog vremena za neku zanimljivost ili šalu što ovim časovima daje neku posebnu draž i snagu da u pozorištu ostanemo po 6 – 8 sati.

    Marko Stamenković, učenik trećeg razreda gimnazije „Bora Stanković“

* * * * * *

Nakon manje od pola godine rada glumačke radionice, shvatio sam koliko je ona bila potrebna meni kao mladom glumcu koji iza sebe ima dosta odigranih predstava, kako za decu, tako i na sceni za odrasle. Do sada sam radio po uputstvima reditelja i koristio talenat koji su oni videli u meni, ne razmišljajući mnogo o glumi. Nisam bio svestan svojih mogućnosti ni koliko imam talenta.

Sada to vidim i uz pomoć Bojana i Marka, ulazim u problem glume i sve elemente koji su za to potrebni.
Na časovima mnogo radimo, vežbamo, učimo i upoznajemo se sa različitim situacijama. Sve je to važno, ne samo za glumu, nego i za život. Vežbamo dikciju, izražavanje psihičkih stanja, kontrolu ponašanja, analiziramo odigrane predstave, različite tekstove i još mnogo toga, razvijamo svoju kreativnost.

Ovakav način rada glumačke radionice bio je potreban nama, mladim ljudima, koji smo pokazali interesovanje za pozorište. Tu ćemo konačno shvatiti da li je to naša stvarna želja ili je samo prolazno stanje u odrastanju. Mogu samo reći da je meni ovo bilo potrebno i da sam mnogo naučio. Sada treba nastaviti dalja kako bismo prošli ceo proces i uokvirili svoje znanje.

          Danilo Mihajlović učenik prvog razreda gimnazije „Bora Stanković“

* * * * * * * * * * * *