Pozoriste Bora Stankovic Vranje

Na ovoj stranici možete da pročitate intervjue, izveštaje sa konferencija za štampu i ostale informacije u vezi sa aktuelnim događajima u Pozorištu "Bora Stanković", objavljene od strane lokalnih i nacionalnih medija...

Prošlonedeljna turneja vranjskog pozorišta „Bora Stanković“ po Srbiji, bila je i više nego uspešna, rečeno je danas na konferenciji za novinare najveće kulturne institucije na jugu Srbije.
Bojan Jovanović, umetnički rukovodilac teatra, kazao je da su izvođenje Nušićevog „Narodnog poslanika“u režiji Saše Stojkovića publika pozdravila ovacijama u punim salama u Kraljevu i teatru „Bojan Stupica“ u Beogradu. Jovanović je za sutra najavio i premijerno izvođenje komedije, monodrame Dragana Bože Marjanovića „Takoj ču“.
– Pozorište završava sezonu sa dve premijere – kazao je Jovanović.
Dragan Boža Marjanović, autor predstave „Takoj ču“ kaže da je posle šest godina od nastajanja predstave „Kad je smešno Kurta“ ovo reakcija na politička dešavanja glavnog junaka Kurte Jašarevića. Jašarević je, podseća Marjanović, bio kandidat tadašnjih predsedničkih izbora u Srbiji.
– „Takoj ču“ je satirična komedija i kritika našeg društva – kaže Marjanović, kome je ovo šesta po redu monodrama.
Premijera predstave „Takoj ču“ zakazana je za sutra u 20 sati, a prva repriza je narednog dana u isto vreme u pozorištu „Bora Stanković“. Današnju konferenciju pratila su samo dva gradska medija iako su o njoj na vreme obaveštene sve redakcije. (gore)

Vranjsko pozorište i „Narodni poslanik“ pred beogradskom publikom
Vranje, 04. jun 2010. (OK radio)

Pre gostovanja u prestonici, predstava je sinoć odigrana pred prepunom salom u Kraljevu. Reditelj Saša Stojković, kaže da je „Narodni poslanik“ naišao na izuzetan prijem publike, a ansambl vranjskog teatra pozdravljen je po završetku komada gromoglasnim aplauzom. Reditelj Stojković i večeras u Beogradu očekuje dobar prijem publike. Predstava „Narodni poslanik“ u kojoj igra kompletan ansambl vranjskog pozorišta na sceni teatra "Bojan Stupica“ biće izvedena večeras u 20 sati. (gore)

Cvetković optužuje Najdića da nije ispunio gotovo ništa od onoga što mu je obećao pre godinu dana i dodaje da se sa milion dinara ne može napraviti dobar repertoar. Najdić odgovara da je Pozorište samo jedan od segmenata gradske kulture o kojoj mora da brine i objašnjava da je budžet za teatar uslovljen finansijskom krizom
Ovih dana u Pozorištu "Bora Stanković" paralelno se igraju dve vrste predstava - one na sceni, i one druge, iza kulisa, daleko od očiju publike. Iako se repertoar za sada normalno odvija, nije tajna da se Pozorište savija pod teretom nekoliko velikih problema, od kojih su najveći nerešeno pitanje umetničkog direktora i veoma loša finansijska situacija. Nedovoljno i neredovno izdvajanje iz budžeta za programske aktivnosti, učinili su da komunikacija na relaciji Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta i Zoran Najdić, član Gradskog veća zadužen za kulturu, sve više liči na igru gluvih telefona.

Na početku nije naodmet podsetiti da je direktor Pozorišta Nebojša Cvetković, nestranačka ličnost, stupio na ovu dužnost 1. aprila 2009. godine. On je diplomirani ekonomista koji je pre toga uspešno radio kao rukovodilac marketing službe u "Jumku", direktor Radio "Jumka" i direktor preduzeća "Bivoda". Tvrdi da je, kada je prihvatio mesto direktora, u paketu sa svim obavezama koje su ga tu čekale, od kojih je za neke znao, a za neke nije ni sanjao da će morati da ih rešava, dobio i niz obećanja od gradskih čelnika, pre svih od Zorana Najdića, ali da skoro ništa od svega toga do danas nije ispunjeno.
- Bio je dogovor da pozorište dobije umetničkog direktora, dva profesionalna glumca, pravnika, sekretara i organizatora, kako bih ja mogao da se bavim svojom strukom, odnosno finansijama. Iako sam svestan da posao upravnika nekad podrazumeva niži prag osetljivosti, ne mogu da prihvatim da budem odgovoran za stvari koje su produkt tuđih neispunjenih obaveza. Neprihvatljivo je, ali i fizički neizvodljivo, da paralelno brinem o repertoaru, sponzorima, festivalima, finansijama, klubu, a da mi oni koji su me na ovo mesto doveli okreću leđu i ignorišu me. Ne znam zbog čega je obezbeđen samo organizator, a umetničkog direktora više niko i ne pominje - rezignirano iznosi CVETKOVIĆ.
Sa druge strane, Zoran Najdić, u nešto smirenijem tonu, kaže da razume Cvetkovića, ali da i on mora da razume njega jer nije Pozorište jedini problem kojim se bavi i da će mu po pitanju umetničkog direktora pomoći što pre je to moguće.
- Jedan pokušaj zapošljavanja umetničkog direktora, maja prošle godine, već nam je propao i to Cvetković vrlo dobro zna. Radi se o Nenadu Todoroviću, upravniku prištinskog pozorišta, sa kojim su dogovori propali u poslednjoj fazi. Period koji je za nama apsolutno je potvrdio neophodnost angažovanja umetničkog direktora u smislu konsultacija i kreiranje programske politike Pozorišta. Slažem sa Cvetkovićem da je to u ovom trenutku urgentni problem. Pokušaćemo da nađemo umetničkog direktora koji će biti honorarni saradnik Pozorišta - tvrdi NAJDIĆ.
Dodajući da se on dovoljno u svom poslu dokazao i da nema nameru da pravi karijeru, već da samo učini najviše i najbolje što može za Pozorište dok je tu, Cvetković smatra da se problemi u ovoj kući prepliću jer, pre svega, nema para. Potencira da on više ne veruje obećanjima, jer se pokazalo da su svi dogovori prestali da važe maltene odmah nakon što su postignuti.
- Ne može Grad da nam dodeli 1,1 milion dinara za programske aktivnosti i da očekuje da se ovde stvaraju velike i značajne predstave koje će režirati poznati reditelji, koje će donositi nagrade sa festivala i puniti salu mesecima. To, jednostavno, nije moguće. Naš budžet je sramotno mali kada ga uporedite sa pozorištima sličnog gabarita u Srbiji, pa čak i sa nekim amaterskim pozorištima. Recimo amateri u Smederevskoj Palanci imaju isti budžet kao mi, a u Velikoj Plani dobijaju 2,7 miliona iz budžeta. Pozorišta u Srbiji slična našem daju ceo naš godišnji budžet samo za jednu režiju! Od izrade promotivnog materijala i elektronskog povezivanja svih ustanova kulture, što je dogovoreno još januara, još nema ništa, već se i to svelo na puka Najdićeva obećanja - ogorčen je Cvetković.

Činjenica je da se Cvetković prihvatio najnepopularnije fotelje u gradu, ali situacija u Pozorištu nije samo njegov, već je i problem Grada pa se svaljivanjem krivice na jednog čoveka stvar ni u kom slučaju neće rešiti već će se problemi samo produbiti. Na kraju, to i ne zanima običnog čoveka koji samo želi da ide u pozorište i gleda dobre predstave.
Najdić tvrdi da niko ne očekuje od Cvetkovića "da pravi JDP" i da ceo tim trenutno radi na definisanju kulturnog identiteta grada u skladu sa Strategijom kulture. Što se tiče elektronskog povezivanja ustanova kulture, one su upućene na Info centar Gradske uprave, a međusobno bi trebalo de se dogovaraju kako im se satnice aktivnosti ne bi poklapale, što je redovna pojava.
- Naravno da ne može normalno da se radi sa million dinara, to su skromna sredstva. Međutim, sve ono što je predviđeno budžetom za 2009. godinu ispunjeno je, s tim da je budžet kreiran u skladu sa aktuelnom finansijskom situacijom. Radimo na tome da budžetom za 2011. godinu Pozorištu dodelimo veća sredstva za programe - pravda se Najdić.
Razumevanja je, ipak, po Cvetkovićevim rečima, malo. Neki političari mu se više ni na telefon ne javljaju, drugi ne odgovaraju na njegove dopise, a one koji hoće da pomognu broji na prstima jedne ruke.
- Gradonačelniku sam se obraćao desetak puta, čak sam u svojim dopisima davao i predloge kako situacija može makar malo da se popravi, ali mi on nikada ništa nije odgovorio. Iz njegovog kabineta dobijam samo usmene naredbe kome treba da ustupim pozorišnu salu i to je sve, a kada bih naplaćivao njeno korišćenje godišnja zarada bi bila između 150 i 200 hiljada dinara. To, u situaciji kada samo struju plaćamo 1,5 miliona godišnje, nije zanemarljivo. Da li nekome ne odgovara to što nisam partijski čovek? Da li mi se zbog toga šalje osam inspekcijskih kontrola za poslednjih šest meseci? Da li im se ne sviđa moj rad pa piju "bensedin" pre nego što sednu u prvi red? Da li se od mene očekuje da idem sa gradonačelnikom u kafanu i "završim posao"? Možda neko smatra da je tako normalno poslovati, ali ja ne mislim - ogorčen je Cvetković.
Najdić po ovom pitanju ima potpuno kontra stav. On kaže da nije tačno da se korišćenje sale ne plaća i dodaje da direktor Cvetković ima apsolutnu autonomiju odlučivanja po tom pitanju.
- Stvar je poslovne politike Pozorišta koje će programe oni podržavati i sufinansirati nenaplaćivanjem zakupa, a u kojim će se prilikamazakup naplaćivati - kaže on.
Direktor, pak, zaključuje da je zahvaljujući ovakvoj situaciji Pozorište postalo skoro samofinansirajuće jer, kao što se vidi u finansijskom izveštaju, pet šestina prihoda je od ulaznica, sponzora i donatora, a samo jedna šestina iz budžeta. Pomoći za sada nema ni od kuda, a kada će je biti - ne zna se.

Za kulturu    90.780.000         148.000.000         145.000.000             179.165.000
Za pozorište 17.000.000           64.000.000           13.000.000               45.150.000
Br. zaposlenih    23                     46                          17                            45
Br. predstava     16                     20                          10                            15
(mesečno)
Br. premijera       5                       8                            4                              4
(godišnje)

Podela novca: plate i program
Vranje Plate: 15.900.000, Program: 1.100.000
Šabac Plate: 59.500.000, Program: 4.500.000
Kraljevo Plate: 7.000.000, Program: 3.000.000
Kruševac Plate: 27.180.000, Program: 7.859.000

DA LI POZORIŠTE DOBIJA DOVOLJNO NOVCA OD GRADA?
Ivica Krstić (33), radnik:
- Ne dobija.
Aleksandar Stamenković (36), radnik:
- Ne znam koliku sumu dobija, ne mogu da procenim.
Maja Ilić (18), učenica:
- Verovatno dobija.
Milan Nikolić (21), student:
- Ne bih rekao.
Gordana Trajković (50), nezaposlena:
- Narod to ne zna. (gore)

Posle nekoliko godina pauze, vranjsko pozorište "Bora Stanković", vodeća kulturna institucija na jugu Srbije, na velika vrata vraća se na beogradsku scenu. Vranjanci će Nušićevim komadom "Narodni poslanik" u režiji Saše Stojkovića 4. juna gostovati na sceni teatra "Bojan Stupica". Iz Vranja najavljuju sasvim novo čitanje Nušića, "surovu komediju sa tužnim krajem" koja je pobrala gromoglasne aplauze publike na premijeri na matičnoj sceni.

- Imali smo veliki problem jer se samo dva dana pre premijere zakazane za 24. mart povredio glavni glumac u predstavi, Nenad Nedeljković, koji tumači lik Jevrema Prokića. No, posle prinudne pauze premijera je izvedena 27. aprila, i naišla na zaista odličan prijem među vranjskim ljubiteljima pozorišta. Dolazimo u Beograd da prikažemo jednog novog Nušića, koliko klasičnog, toliko i savremenog - objašnjava direktor vranjskog pozorišta Nebojša Cvetković.

U predstavi igra kompletan ansambl pozorišta, koji je ovom prilikom pokazao sve svoje kreativne potencijale. Reditelj Stojković je dugogodišnji glumac vranjskog pozorišta, a scenografija i kostim takođe su kreacija ljudi iz ove kuće, Jovanke i Aleksandra Mihajlovića.

- Smatram da je predstava utoliko značajnija jer je urađena skromnim sredstvima, a da se to ni u jednom njenom segemntu ne prepoznaje na sceni - kaže direktor Cvetković.

Praktično, Vranjanci će sa "Narodnim poslanikom" biti na mini - turneji, jer pre beogradskog, sledi gostovanje 3. juna u Kraljevu, gde će se sa tamošnjim pozorištem ponovo uspostaviti veze pokidane u prethodnom periodu.

Inače, vranjski teatar u prethodnoj godini imao je čak sedam premijera, četiri na večernjoj i tri na dečjoj sceni. U ovom pozorištu uveliko traju pripreme i za "Borine pozorišne dane", koji se ove godine održavaju jubilarni, 30. put. Selektori festivala Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač najavljuju važan tetarski doživljaj, koji je prošle godine uzdrmao srpsku pozorišnu scenu svojom novom energijom i programskom orijentacijom. (gore)

Nakon jednogodišnje obuke u Glumačkoj radionici pozorišta „Bora Stanković“ polaznici škole glume pripremili su i pravu predstavu “Princezine suze“ koja će premijerno biti izvedena u subotu u 12 časova.

Predstavu po tekstu Anđelke Stojanović Armenski, režirali su glumci Tamara Stošić i Bojan Jovanović.

Nebojša Cvetković, direktor vranjskog teatra kazao je na konferenciji za novinare da su dečje predstave posećenije od predstava za odrasle.

- Vranjsko pozorište jedno je od retkih u Srbiji koje ima redovni repertoar, večernje predstave utorkom i petkom, a dečje subotom i nedeljom – kaže Cvetković.

U predstavi učestvuju 22 polaznika glumačke radionice. Glumica Tamara Stošić, koja sedam godina vodi radionicu otkriva da je teško bilo naći tekst za dečju predstavu u kojoj će biti angažovano toliko glumaca.

Autor teksta, Anđelka Stojanović Armenski je kazala da predstava “Princezine suze” ima poruku što je od značaja za najmlađu pozorišnu publiku.

Kostime za predstavu uradila je Jovanka Mihajlović, a scenografiju Aleksandar Mihajlović. (gore)

Izuzetno interesovanje za "Proleće u pozorištu"
Vranje, 21. maj 2010. (OK radio)

U vranjskom pozorištu u toku je akcija pod nazivom „Proleće u pozorištu“. Za decu i odrasle u četiri dana koliko akcija traje biće prikazane tri predstave - „Pepeljuga“ „Otimači izgubljenog blaga“ i „Narodni poslanik“.

Nebojša Cvetković, direktor ove kulturne institucije kaže da se „Proleće u pozorištu“ organizuje drugu godinu za redom. Cvetković očekuje da će ove godine broj posetilaca nadmašiti prošlogodišnji, kada je dečje predstave pogledalo oko 4.000 mališana.

Cvetković je za sutra najavio i nastavak humanitarnih aktivnosti vranjskog teatra.
– Imaćemo performans kojim ćemo se uključiti u akciju „Njihov osmeh nema cenu“ - kaže Cvetković navodeći da će glumci pozvati građane da dobrovoljno daju krv koja je namenjena deci oboleloj od karcinoma.

Akcija počinje u subotu u 13 sati u pešačkoj zoni u centru grada, kazao je direktor vranjskog pozorišta. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Glumci donirali Narodnu kuhinju
Vranje, 13. maj 2010. (OK radio)

Glumci pozorišta "Bora Stanković", okupljeni oko predstave "Narodni poslanik" danas su Narodnoj kuhinji u Vranju uručili donaciju vrednu 10.000 dinara. Protokol o tome potpisali su direktori dve ustanove, Tomislav Stefanović i Nebojša Cvetković.

- Naša skromna podrška najsiromašnijim Vranjancima neka bude povod i za druge koji mogu da pomognu da to i učine. Mi smo mala firma, ali je naša društvena odgovornost velika, i možda put i za druge, u ovim teškim vremenima kada je humanost i solidarnost potrebnija nego ikada pre - rekao je danas Saša Stojković, reditelj "Narodnog poslanika".

Donirani novac je deo prihoda od prodatih karata sa treće reprize "Narodnog poslanika". Inače, glumice vranjskog teatra Tamara Stošić, Žetica Dejanović i Radmila Đorđević delile su hranu korisnicima narodne kuhinje, kojih je ovom prilikom bilo oko pedesetak.

Vranjska narodna kuhinja ima maksimalno 400 korisnika, i nalazi se pred zatvaranjem zbog nedostatka sredstava. Trenutno korisnici ove vrste pomoći mogu dobiti samo jedan obrok dnevno. (gore)

PREDSTAVE UZ POMOĆ ŠTAPA I KANAPA
Slađana Veljković, Večernje novosti, 8. maj 2010.

Za programske aktivnosti dobijaju milion dinara godišnje, leskovačko pozorište oko pet miliona, pirotsko isto toliko, šabačko još i više

VRANJE – Poslednjih 13 godina vranjsko pozorište „Bora Stanković“ radi kao profesionalno, ali ova odrednica može da se primeni samo na glumce u rukovodstvo teatra. Jer, iako je umetnički doprinos ovih ljudi najvećim delom upućen na gradski budžet, lokalna samouprava izdvaja za to tek milion dinara godišnje!

Prošle godine smo imali čak šest premijera, koje smo izgurali bukvalno na mišiće, zahvaljujući entuzijazmu svih zaposlenih – kaže Nebojša Cvetković, direktor vranjskog pozorišta. Upoređujući budžet vranjskog pozorišta sa ostalih 12 profesionalnih, koliko ih je van Beograda, on tvrdi da raspolažu sa najmanje para.
- Leskovačko pozorište ima oko pet miliona godišnje, pirotsko isto toliko, šabačko još i više. Mi imamo 16 predstava mesečno, a Leskovčani tek četiri – nabraja Cvetković.

Na repertoaru imamo 22 različite predstave, a prošle godine igrali smo ih 118 puta. Povećali smo i broj prodatih karata za 990 odsto. Naše predstave pratilo je 12.959 gledalaca. Podatak da je 2008. godine na blagajni pozorišta prodato ulaznica za 96.200 dinara, a 2009. za čak 951.900, potvrđuje njegovu tezu da se mnogo toga u vranjskoj kulturi uopšte, ne samo u pozorištu, rešava prećutnim sporazumima.

I pored toga što im i plate kasne dva meseca, u vranjskom pozorištu najavljuju niz zanimljivih akcija do kraja godine.
U maju ćemo imati još dve premijere - „Takoj ču“ za odrasle i „Princezine suze“ za decu. Organizujemo i „Proleće u pozorištu“, dečje predstave za 1.000 vranjskih predškolaca, nastavak akcije „Treba da se čisti“, posvećene kulturnoj dekontaminaciji, literarne večeri, izložbe, a kruna svega biće „Borini pozorišni dani“ u oktobru koje smo programski i organizaciono bitno modernizovali – nabraja Cvetković.

Iako ni sami ne znaju za šta im pre novac treba, vranjski glumci izdvojili su 10.000 dinara za narodnu kuhinju, kupovali pelene za dečje odeljenje vranjske bolnice, besplatno delili ulaznice dobrovoljnim davaocima krvi... Jer, kako kažu, uloga pozorišta nije samo da zabavlja već i da bude odgovorno prema društvu. Kad već nisu neki drugi.

UVEK MANJE
- Za kulturu, a tu ulaze i plate i programske aktivnosti, izdvaja se iz gradskog budžeta 6,5 odsto. To bi bilo dovoljno pod uslovom da se budžet puni kako je planirano. Ali, pošto to nije tako, na kraju uvek ispadne manje – kaže Zoran Najdić, član gradskog veća zadužen za kulturu.

ISTORIJA
Prva pozorišna predstava odigrana je u Vranju još 1896. godine. „Gorski vijenac“ režirao je Radoje Domanović koji je tada radio kao profesor u vranjskoj gimnaziji. „Pravo“ pozorišteformirano je 1942. godine u jeku Drugog svetskog rata. Sve do do 1954. godine radilo je kao profesionalno, a onda je usledio period amaterskog bavljenja glumom. Porodic profesionalnih pozorišta Vranjanci su se ponovo pridružili 1997. godine. Pored brojnih glumačkih i rediteljskih nagrada sa raznih festivala, pozorište je dobilo i „vukovu nagradu“ kao i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima. (gore)

Vranjsko pozorište "Bora Stanković" uspešno je okončano poslovnu 2009. godinu, uz neke pokazatelje koji su izazvali veliku pažnju javnosti. Prema obimnoj studiji koju je danas javnosti prezentovao direktor teatra Nebojša Cvetković, prodaja karata na blagajni pozorišta porasla je prošle u odnosu na 2008. godinu za čak 990 odsto.

Ovaj podatak Cvetković nije želeo da komentariše, ali je rekao da je pozorište ostvarilo dobre poslovne i umetničke rezultate uprkos velikom zatečenom dugu i sudskoj tužbi beogradskog reditelja Juga Radivojevića, vrednoj čak milion dinara. Pozorište je, kaže Cvetković, u prošloj kalendarskoj godini imalo čak šest premijera, koje su naišle na dobar odziv publike.

Direktor Cvetković najavio je i nova dešavanja u pozorištu, nove popuste za publiku ali i nastavak akcije "Treba da se čisti" koja se odvija u teatarskom klubu "Talija".

Posebnu pažnju Cvetković je posvetio društvenoj odgovornosti pozorišta na čijem se čelu nalazi, navodeći niz primera akcija koje je vranjski teatar imao u javnom životu grada u prošloj godini. No, i pored svega, gradska uprava nije na odgovarajući način sagledala rad pozorišta, koje, u odnosu na slične kuće u Srbiji, ima četiri do pet puta manji budžet za programske aktivnosti.

Kao jednog od glavnih odgovornih za takvu situaciju Cvetković apostrofira lokalnog ministra kulture Zorana Najdića.

Na kraju, Cvetković je obelodanio i da će vranjski teatar, sa svojom prvom ovogodišnjom premijerom, Nušićevim "Narodnim poslanikom", gostovati u Beogradu, u teatru "Bojan Stupica", 3. juna ove godine. (gore)

Dugo očekivano premijerno izvođenje „Narodnog poslanika“, Branislava Nušića, u adaptaciji i režiji Saše Stojkovića, desiće se sutra na sceni vranjskog pozorišta „Bora Stanković“, rečeno je danas na konferenciji za novinare u gradskom teatru. Akteri predstave najavljuju poseban pozorišni spektakl.

- Nušićev „Narodni poslanik“ je izmešten iz vremena i daje opštu sliku o nama Srbima - kazao je reditelj Stojković.

Direktor Pozorišta Nebojša Cvetković je najavio i razgovor na sceni po završetku predstave, u kome će publika moći da iznese svoja zapažanja i polemiše sa članovima ansambla o novoj postavci ove Nušićeve komedije.

Reditelj Stojković otkriva da su se u celoj priči i radu na predstavi ideje koje je imao na početku samo obistinile u najgorem obliku.

Glavni glumac u predstavi Nenad Nedeljković, zbog čije je povrede u saobraćajnoj nezgodi i odložena premijera, prema rečima reditelja krenuo je uzlaznom putanjom u svom glumačkom opusu. Sam Nedeljković se zahvalio kolegama na solidarnosti koju su pokazali.

Da je saradnja na relaciji reditelj - glumci na komadu bila potpuno neuobičajena u profesionalnom smislu, mišljenja je i glumica Tamara Stošić.

Kako su naglasili i reditelj i direktor pozorišta na konferenciji za novinare, potpuno je fascinantna scenografija koju će imati „Narodni poslanik“ a koju je je osmislio Aleksandar Mihajlović, kao i muzika iz 60-tih i 70-tih godina za čiji izbor je bio zadužen sam direktor treatra Nebojša Cvetković. (gore)

Premijera "Narodnog poslanika" 27. aprila
Vranje, 16. april 2010. (OK radio)

Vranjsko pozorište „Bora Stanković“ premijerno će izvesti novu predstavu „Narodni poslanik“ Branislava Nušića u režiji Saše Stojkovića 27. aprila. Nebojša Cvetković, direktor ove kulturne institucije kaže da ansambl vranjskog teatra nastavlja sa pripremama u nedelju.

Cvetković podseća da je prvobitno zakazana premijera ovog Nušićevog komada, 24. marta, odložena zbog saobraćajne nezgode glavnog glumca Nenada Nedeljkovića.
– Nedeljković je padom sa motora polomio ključnu kost, samo četiri dana pre prvobitno najavljene premijere – podseća Cvetković.

Cvetković objašnjava da je Nedeljkovićev oporavak bio uspešan pa je reditelj Stojković zakazao nastavak rada na ovom projektu.

“Narodni poslanik“ je ansambl predstava u kojoj učestvuju svi zaposleni glumci vranjskog teatra. Saradnici reditelja Saše Stojkovića na "Narodnom poslaniku" su scenograf Aleksandar Mihajlović i kostimograf Jovanka Mihajlović, dok je za izbor muzike zadužen direktor pozorišta Nebojša Cvetković. (gore)

Premijera Nušićevog „Narodnog poslanika„ u adaptaciji i režiji Saše Stojkovića koja je zakazana za 24. mart u vranjskom pozorištu, otkazana je zbog povrede nosioca glavne uloge, glumca Nenada Nedeljkovića.

Nedeljković je posle pada sa motora povredio ključnu kost, pa će mu za opravak trebati najmanje tri nedelje. Nebojša Cvetković, direktor ove kulturne institucije kazao je na konferenciji za novinare da iako je interesovanje Vranjanaca za predstavu izuzetno veliko, njeno izvođenje biće odloženo do sredine aprila.

– Imali smo alternativu da predstava ipak bude premijerno odigrana, ali smo odlučili da se solidarišemo sa Nedeljkovićem koji je dosta energije uložio u samu ulogu – kazao je Cvetković.

Sam reditelj Saša Stojković napominje da se ovakve stvari retko dešavaju u pozorišnom životu.
– Ansambl je uložio i rad i trud i energiju, zbog čega mi je iskreno žao što se sve ovo dogodilo. Sačekaćemo da se Nedeljković oporavi pa ćemo najaviti i premijeru – kaže reditelj.

Nenad Nedeljković je izrazio žaljenje što se baš njemu desila povreda uoči same premijere.

U predstavi „Narodni poslanik“ angažovan je kompletan ansambl pozorišta „Bora Stanković“, uz posebnu scenografiju i muzičku podlogu. (gore)

Joil protiv Mireta
Ocenjujući da je odziv na glasanje bio neuobičajeno veliki, reditelj “Narodnog poslanika”, glumac Saša Stojković, rekao je da su paraizbori uspeli i da će se rezultati znati 24. marta kada je zakazana premijera

“Ceneći aktuelnu društvenu situaciju, vranjsko pozorište rešilo je da vam pruži šansu više - izbori pre izbora! Glasajte i nećete se pokajati - vaš kandidat ionako neće biti izabran! Dosta vam je laganja, glume na političkoj sceni, loše režiranih političkih predstava? Učestvujte u pravoj farsi, dođite na paraizbore”!

Ovim rečima u Pozorištu “Bora Stanković” su simbolično 12. marta, tačno u podne, organizovani prvi pozorišni paraizbori a u sklopu kampanje pred premijeru njihove nove predstave “Narodni poslanik”.

Direktor Pozorišta Nebojša Cvetković rekao je pred stotinak okupljenih, mahom lokalnih političara, predstavljajući kandidate za narodne poslanike, inače likove iz komada, da su prvi pozorišni paraizbori za narodnog poslanika u Srbiji organizovani “sa ciljem da se osmisle i novi pozorišni uticaji koji su teško ostvarivi u pravom životu”. Dodajući da je ovo, pored toga što je originalan način da se skrene pažnja na novu premijeru, i pokušaj da se narodu na neki način “otvore oči”. Navodeći da će regularnost paraizbora nadgledati domaća komisija “Srebrni rudnik” i strani posmatrači “Mi smo brend”, pozvao je i nekolicinu prisutnih kandidata da predstave svoj program a da se zatim pristupi glasanju.

Lista kandidata za koje svi posetioci Pozorišta mogu da glasaju ima deset imena, a među aktuelne vranjske političare iz stranaka vladajuće koalicije, umešali su se i Jevrem Prokić iz stranke “Gledaj svoja posla”, nezavisni kandidat pop Joil, advokat Ivković iz “Ekspertske grupe za pranje para” kao i Cande Klonfer za koga se ne zna čiji je kandidat.

Prva je, po običaju, stigla dobro organizovana i uigrana ekipa, predvođena onima na kojima svet “crvenih” ostaje - Zoranom Antićem i Branimirom Stojančićem, potom “žutih”, sa sve perjanicama Najdićem i Andonovim, takođe u dobrom raspoloženju i najmalobrojnija, ali ne manje orna, ekipa “eksperata”, sa Draganom Janjićem i Nelom Cvetković na čelu. “Laletovih” nije bilo “ni od korova”, a od opozicionih stranaka, među prisutnima je bilo samo par “naprednjaka”, jer su ostali, valjda, morali da skupljaju potpise za prevremene izbore. Oni koji nisu iz političkog miljea, a bilo ih je, niko nije “zarezivao”.

Osim što ozbiljnim temama svakodnevno pune novinske stupce, političari su na ovom hepeningu imali priliku, a pokazali su da se i tu dobro snalaze, da se malo zabave i na sopstveni račun. Uz silno smeškanje, kao obavezan prateći dekor, “masne” doskočice na račun političkih protivnika, sevanje bliceva novinara na zadatku, opšteg oduševljenja kada je svoj program predstavio pop Joil, predstavnik trenutno najkontraverznije populacije našeg društva, sve je proteklo, što bi se reklo, politički korektno. Stvar je poprimila malo ozbiljniji ton tek kada su na kraju trubači Nenada Mladenovića zasvirali, a Zoran Antić poveo kolo i počeo da ih kiti parama, što se posebno “žutima” nije dopalo jer je toga dana pre sedam godina ubijen dr Zoran Đinđić. Antiću su upućene kritike da “to radi namerno”, a ovaj je odgovorio rečenicom koja baš i nije za novine.

S obzirom na to da je ovo bilo tek zagrevanje za terevenku koja sledi, kada nakon premijere bude proglašen i novi parapredsednik, razumljiva je bila i kriza u bifeu i blago razočarenje koje je provejavalo među prisutnima na račun kafe koje je bilo u neograničenim, a alkohola u mizernim količinama, te klope, koje nije bilo ni u tragovima. No, najjači “šankovci” su se i ovoga puta snašli da ne ostanu žedni, dok se ostalo društvo nevoljno razišlo.
Ocenjujući da je odziv na glasanje bio neuobičajeno veliki, reditelj “Narodnog poslanika”, glumac Saša Stojković, rekao je da su paraizbori uspeli i da će se rezultati znati 24. marta kada je zakazana premijera. (gore)

Vranje u Evropu, na mala vrata

„CENEĆI aktuelnu društvenu situaciju, vranjsko pozorište rešilo je da vam pruži šansu više - izbore pre izbora. Glasajte i nećete se pokajati - vaš kandidat ionako neće biti izabran! Dosta vam je laganja i glume na političkoj sceni, loše režiranih političkih predstava? Učestvujte u pravoj farsi, dođite na para izbore!“
Plakatima sa ovim tekstom bilo je oblepljeno celo Vranje, a na prevremene „izbore“, pozvala je glumačka ekipa predstave „Narodni poslanik“, čija je premijera zakazana za 24. mart.“Izbori“ su održani u petak, u pozorišnom foajeu, a osim glumaca koji tumače uloge poslaničkih kandidata u predstavi „Narodni poslanik“, u performansu su učestvovali i pravi političari. Bilo je tu predstavnika SPS, DS, SNS, G 17 plus koji su nadgledali regularnost izbora. Najbrojnije su bile demokrate, a socijalisti su došle sa trubačkim orkestrom.
Moj politički program veoma je jednostavan: što pre pretvoriti Srbiju u teokratasku državu, spustiti granice pedofilije sa 16 na 12 godina, ukinuti sva prava koja imaju građani, društvenu imovinu pretvoriti u crkvenu i poskupeti svešteničke usluge za 1.000 odsto - predstavio se građanima prvi kandidat pop Joil (Saša Stojković, glumac vranjskog pozorišta), dodavši da je njegov moto „Uz pomoć vere, nade i donacija“, te da nastupa kao nezavisni kandidat, s obzirom na to da je „tek nedavno dobio pravo glasa“.
Kandidat za poslanika, advokat Ivković (glumac Bojan Jovanović) za sebe je rekao da je „pošten, lep i iskren“, te da je „završio kratak privatni fakultetski kurs“.
Dragi moji sugrađani, moto pod kojim nastupam je „Profiteri svih zemalja, ujedinite se“. Ako me izaberete, omogućiću ulazak Vranja u Evropu pre ostatka Srbije i to na mala vrata. Onda, zlagaću se za zaštitu prava profitera i pretvaranje Srbije u privatnu, profitersku državu bez ustava i zakona. Verujem da će vam se dopasti i to što ću tražiti da se ukinu sve političke, verske i nacionalne slobode, zarad očuvanja interesa vlasnika kapitala. Naravno, mislio sam i na svoju branšu, pa će advokatske usluge poskupeti za 1.000 odsto - poručio je Ivković, kandidat EGZPP (Ekspertske grupe za pranje para).
A onda se pristupilo glasanju. Da bi sve bilo verodostojno tu je bila prava glasačka kutija, pa glasački kutak, sprej za prst. Svi su glasali javno, a poneki su, ukoliko im se nije svidela lista ponuđenih kandidata, dopisivali imena na glasačkom listiću. Izbore je nadgledao Narodni odbor „Srebrni rudnik“.
Sve se završilo uz neizbežne trubače, a u kolo su se uhvatili svi - i pravi i lažni političari.
Sa nama nema neizvesnosti, sa nama vam nikad neće biti bolje - zajednički su poručili svi kandidati.
Svaka sličnost sa stvarnošću je - namerna.

DA POSKUPI ŠPIRITUS
Kandidaturu Jevrema Prokića (glumac Nenad Nedeljković) podržala je njegova partija SGSP (Stranka gledaj svoja posla).
- Ja sam bivši radnik „Jumka“, priznajem, bogat sam. Obogatio sam se trgujući špiritusom, jer špiritus povoljno deluje na mozak. Moj slogan je „U se i u svoje srpsko kljuse“. Glasajte za mene, jer ja insistiram na ujedinjenju sa majčicom Rusijom, očuvanju Kosova u okviru Srbije, ako može, ako ne, ništa. Takođe, smatram da treba ukinuti beli Šengen građanima Srbije, osnovati sindikat kriminalaca, radnika, seljaka i poštene inteligencije. A, prvo što ću da uradim kad dođem na vlast, poskupeću špiritus za 1.000 odsto - poručio je Prokić. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kandidati kao u doba Nušića

Vranje - U prisustvu lokalnih političara, novinara i glumaca, u vranjskom teatru "Bora Stanković" juče je u okviru najave premijere Nušićevog "Narodnog poslanika" pokrenuta marketinška kampanja "Paraizbori u pozorištu". Preliminarni rezultati biće objavljeni 24. marta uoči premijere komedije "Narodni poslanik" Branislava Nušića.

Na vrcav i neobičan način, sa nabojima humora, satire i sarkazma, članovi vranjskog glumišta dočarali su prave izbore za narodnog poslanika. Glasačka kutija, sprej za obeležavanje prstiju, predstavljanje izbornih programa, kamere i ostala izborna ikonografija, neodoljivo su ali na komedijaški i simpatičan način neodoljivo podsećali na lokalne izbore. Članovi Biračkog odbora i međunarodni posmatrači pomno su pratili izbore.

"Dosta vam je laganja, glume na političkoj sceni, loše režiranih političkih predstava. Učestvujte u pravoj farsi: dođite na paraizbore. Glasajte i nećete se pokajati, vaš kandidat ionako neće biti izabran", navedeno je u svakom izbornom proglasu kojim je oblepljeno Vranje.

Na izbornoj listi kandidata za narodnog poslanika bili su Jevrem Prokić, Miroljub Stojčić, Goran Stefanović, Pop Joil, Radoslav Mojsilović, Zoran Antić, advokat Ivković, Dejan Stanojević, Uroš Trajković i Cande Klonfer.

Na otvaranju paraizbora, direktor vranjskog glumišta Nebojša Cvetković rekao je da je naš život daleko od civilizacije i da će posle ovih izbora najzad da se desi da Srbija postane normalna i obična zemlje. U prepunom pozorišnom holu svoje izborne programe pred biračima predstavili su nezavisni kandidat pop Joil, Jevrem Prokić iz "Stranke gledaj svoja posla" i advokat Ivković, član "Ekspertske grupe za pranje para". Kao aluzija na vladiku Pahomija, u štivu izbornog plakata navedeno je da je kandidat za narodnog poslanika pop Joil rođen u Bosni 1892. (datum Titovog rođenja) i da je nedavno stekao pravo glasa.

- Moj slogan je "Uz pomoć vere, nade i donacija". Politički program mi je jednostavan. Podrazumeva pretvaranje Srbije u teokratsku državu. Spuštanje granice pedofilije sa 16 na 12 godina, ukidanje svih prava i povlastica koje imaju građani. Pretvaranje društvene u crkvenu imovinu. Poskupljenje svešteničkih usluga za 1.000 odsto - pričao je pop o svom izbornom programu.

U izbornom materijalu navedeno je da je kandidat Jevrem Prokić iz "Stranke gledaj svoja posla" rođen sredinom prošlog veka. Radio je u "Jumku", naglo se obogatio trgujući špiritusom. Njegov slogan je: "U se i u svoje srpsko kljuse". I njegov politički program je jednostavan.

- Ujedinjenje sa majčicom Rusijom, bez ikakvih prethodnih uslova. Očuvanje Kosova u sastavu Srbije, ako može. Ako ne može, opet. Ukidanje belog Šengena za građane Srbije. Osnivanje jakog sindikata kriminalaca, radnika, seljaka i poštene inteligencije. Poskupljenje špiritusa za 1.000 odsto, uz zabranu uvoza ovog artikla, posebno iz majčice Rusije - obećavao je biračima Jevrem Prokić. (gore)

VRANJE, 12. marta 2010. (BETA/Kurir/Glas javnosti) - Pozorište "Bora Stanković" iz Vranja organizovalo je danas početak kampanje za para-izbore za narodnog poslanika iz tog grada, čiji će preliminarni rezultati biti objavljeni 24. marta uoči premijere komedije "Narodni poslanik" Branislava Nušića. Direktor pozorišta "Bora Stanković" Nebojša Cvetković rekao je danas na predstavljanju "kandidata" za narodne poslanike, da su "prvi pozorišni izbori za narodnog poslanika u Srbiji organizovani sa ciljem da se osmisle i novi pozorišni uticaji koji su teško ostvarivi u pravom životu". "Regularnost para-izbora će nadgledati domaća komisija "Srebrni rudnik" i strani posmatrači "Mi smo brend". Ovo je originalan način na koji je vranjsko pozorište odlučilo da skrene pažnju na svoju premijeru Nušićevog "Narodnog poslanika"", naveo je Cvetković. Lista kandidata za koje svi posetioci pozorišta mogu da glasaju počev od danas ima deset imena, među kojima su i pravi vranjski politički predstavnici iz stranaka koje čine vladajuću koaliciju u tom gradu. Među pozorišnim kandidatima našao se Jevrem Prokić iz Stranke "Gledaj svoja posla", advokat Ivković iz "Ekspertske grupe za pranje para" i pop Joil kao nezavisni kandidat. U pozivu građanima da učestvuju u izboru "svog narodnog poslanika" navodi se da "ako vam je dosta laganja, glume na političkoj sceni, loše režiranih političkih predstava, možete učestvovati u pravoj farsi, na para-izborima". Početku kampanje vranjskog pozorišta za para-izbore prisustvovali su danas predstavnici svih političkih stranaka koje čine vladajuću koaliciju u tom gradu, među kojima su neki od kandidata na listi. (gore)

"Para - izbori" u Pozorištu
Vranje, 09. mart 2010. (OK radio)

Potpuno neuobičajeno za ovdašnje prilike vranjsko pozorište „Bora Stanković“ pokrenulo je marketinšku kampanju pod nazivom „Para-izbori“ u sklopu promocije nove premijere Nušićevog „Narodnog poslanika“.„Para-izbori“ biće održani 12. marta u vranjskom teatru.

Nebojša Cvetković, direktor vranjskog teatra, kazao je na konferenciji za novinare da je suština čitave priče da se pozorište i predstava „Narodni poslanik“ u režiji Saše Stojkovića na jedan nesvakidašnji način približe publici.

- Predizborna kampanja u skladu sa ekonomskom situacijom trajaće samo tri dana, a započeta je danas na јеdan од najvažnijih datuma novije srpske istorije – podseća Cvetković.

Osvrnuvši se na devetnaestogodišnjicu demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića na današnji dan, reditelj „Narodnog poslanika“ Saša Stojković kazao je da će „Para-izbori“ biti i dovoljno intrigantni i dovoljno zabavni za učesnike.

– Videćemo da li pozorište može da imitira život ili je život toliko odmakao u umetnost da postaje nestvaran – kaže Stojković.

Vranjski teatar, prema rečima direktora Cvetkovića, ovakvim aktivnostima šalje jasnu poruku da se u kulturnom životu grada nešto menja i to na bolje. Očekuje se da na „Para-izborima“ u petak učešće, osim medija, uzmu vranjski političari, javne ličnosti, ali i obični građani.

- Tako bi nam svaki dan bio dan pozorišta koji se u svetu obeležava 27. marta - podsetio je Cvetković. (gore)

Povodom Svetskog dana dece obolele od raka, Pozorište ''Bora Stanković'' u Vranju i ''Iskon'' radio, radio Pravoslavne eparhije vranjske, pokrenuli su akciju prikupljanja poklona za decu obolelih od malignih obolenja na Institutu za majku i dete u Beogradu. Slogan cele akcije je: ''Svi zajedno za decu obolelu od raka''. Deo poklona je usmeren za decu sa dečijeg odeljenja Gradske bolnicu u Vranjju.
Na konferenciji za štampu, održanoj danas, 5. marta 2010. godine u Domu zdravlja u Vranju, predstavnici ''Iskon'' Radija, pozorišta ''Bora Stanković'' i Zdravstvenog centra posebno se zahvalili dobrotvorima koji su se pridružili akciji: kulturnim ustanovama u Gradu, političkim partijama, Izdavačkoj kući ''Laguna'' i veroučiteljima vranjskih osnovnih i srednjih škola. (gore)

U sklopu obeležavanja 27. marta, svetskog Dana pozorišta, vranjski teatar "Bora Stanković" održao je danas javno čitanje komada "Narodni poslanik" Branislava Nušića u Knjižari vranjske Biblioteke.

- Uključujući se u ovu svetsku pozorišnu akciju, vranjsko Pozorište još jednom se otvara prema potrebama svojih korisnika, prateći pri tome najnovije trendove u prezentaciji teatarskih nastojanja - kaže se u saopštenju vranjskog teatra. Javno čitanje tekstova javilo se kao potreba u vreme kada je njihova realizacija na sceni bila onemogućavana, a danas, takvo teatarsko dešavanje ima smisla ako upoznaje publiku sa novim stremljenjima, i priprema je za naredne teatarske događaje - rekao je na javnom čitanju reditelj predstave Saša Stojković, napominjući da je ovom prilikom važno primetiti i saradnju između dve gradske institucije kulture, koja je izostajala u ranijem periodu.

- Pozorište "Bora Stanković" odlučilo je da "Narodnog poslanika" približi publici i pre nego što ona dobije priliku da vidi premijeru predstave 24. marta. Neka nam svaki dan, i nama u Vranju, bude Dan pozorišta - rekli su glumci vranjkog teatra na prvom javnom čitanju neke pozorišne predstave koje je ikada realizovano u Vranju. (gore)

Redakcija Iskon radija je proglasila 29. Borine pozorišne dane za najznačajniji kulturni događaj u Vranju. U konkurenciji sa drugim, isto tako značajnim događajima koji su obeležili kulturu u Vranju u 2009.godini, Borini pozorišni dani se izdvajaju izuzetnom organizacijom, koncepcijom festivala, kvalitetom glavnog i pratećeg programa, što je vranjska publika umela da prepozna i da odgovori velikom posetom i iskrenom emocijom kojom je ispratila 29. Borine pozorišne dane. Na ovaj način pozorište Bora Stanković je uspelo da ubeleži grad Vranje na kulturnoj mapi Srbije. (gore)

"Narodni poslanik" u vranjskom teatru
Vranje, 04. februar 2010. (OK radio)

„Narodni poslanik“, prva komedija najvećeg srpskog dramskog pisca Branislava Nušića, biće izvedena u vranjskom teatru 24. marta, najavljuje čelnici ove kuće.

Predstavu će režirati dugogodišnji glumac vranjskog pozorišta Saša Stojković, a na sceni će publika imati prilike da vidi sve glumačke snage kojima teatar "Bora Stanković" u ovom času raspolaže.

Direktor pozorišta Nebojša Cvetković kaže da je svako novo izvođenje Nušića izazov, obzirom da se u mentalitetu Srba ništa značajno nije promenilo, bezobzira što su se menjali i vladari i sistemi.
Cvetković otkriva da će ovo izvođenje Nušića biti drugačije i na jedan specifičan način, i nije slučajno što je premijera zakazana baš 24. marta.

Cvetković je najavio i neobične medijske aktivnosti u daljem radu vranjskog teatra, a pre svih probe „Narodnog poslanika“ na javnim mestima, o čemu će građani na vreme biti obavešteni. „Narodni poslanik“je ansambl predstava u kojoj učestvuju svi zaposleni glumci vranjskog teatra.

Direktor Cvetković nije želeo da otkriva detalje, ali je najavio da će biti iznenađenja i na samoj premijeri ove predstave. U predstavi nema glavnih uloga, jer su svi zadaci koje su dobili vranjski glumci bitni, kazao je na kraju Cvetković. (gore)

Sa repertoarom od četiri predstave nedeljno, četiri premijere godišnje, i tradicionalnim festivalom „Borini pozorišni dani“, vranjski teatar spada u red najorganizovanijih i najagilnijih ustanova kulture u Vranju. I pored toga, sami Vranjanci tvrde da je 10 likovnih izložbi, ili 20 književnih večeri i četiri premijere godišnje previše malo za razvoj kulturne scene grada.

Ako je razvoj kulture jedan od preduslova za razvoj društva, i stub na kome počiva jedna lokalna zajednica, mnogi će se analitičari složiti da više od 4 decenije živimo u prepoznatljivom kulturnom miljeu bez pravih sadržaja, i sa stalnom potrebom da odemo iz grada u kome je sve stalo.

Međutim, ima i onih koji su spremni da nešto menjaju, a izabrali su da ostanu u gradu na jugu Srbije. Jesu retki, ali ulivaju nadu da stvari mogu da se pokrenu nakon ukupnog društvenog posrnuća devedesetih. Jedan od njih je Bojan Jovanović, novi glumac vranjskog teatra.

Bojan Jovanović diplomirani glumac jedan je od retkih mladih ljudi koji je odlučio da ostane u Vranju i bavi se poslom za koji se školovao. Za mnoge potpuno atipično, zato što Vranje još uvek nije mesto koje pruža mogućnosti i koje nudi perspektivu.

Jovanović je izabrao da ostane u gradu u kome je završio srednju školu i da kroz svoj razvoj i sazrevanje doprinese razvoju vranjskog teatra i lokalne zajednice. Za O.K. Radio on ističe da lokalna sredina mora da pruži šansu mladim ljudima, ako ne želi da ostane bez svoje mladosti, jer svi mladi pre ili kasnije požele da odu iz grada u kome su bilo kakva ešavanja retkost.

Njemu se posrećilo da je dobio posao u jednoj od retkih institucija kulture u kojoj se, ipak, nešto dešava, ali koja je daleko od centra zbivanja, od Beograda. Jovanović priznaje da je Vranje u delu kulturnih i subkulturnih dešavanja previše siromašno, i da su mladi ljudi „gladni“ bioskopa koga grad nema, ali i drugih sadržaja za koje su uskraćeni.
Jovanović je ipak optimista i veruje da osim slavne tradicije i brojnih uspeha koje je pozorište „Bora Stanković“ imalo do sada, može još bolje i još kvalitetnije da se radi. Od nedavno postoji i inicijativa za izradu strategije kulture grada, a okosnica tog dokumenta je strategija pozorišta „Bora Stanković“. Jovanović je i sam deo radne grupe koja je u obavezi da do jeseni sublimira sve probleme lokalnog teatra i ponudi načine za njihovo rešavanje, kao i da prepozna, koje su mogućnosti za uvođenje novih sadržaja. Nimalo lak posao u gradu u kome se „ništa ne dešava“, ali je Jovanović optimista.

Za razliku od mladog vranjskog glumca, Jovanka Mihajlović, kostimograf u vranjskom pozorištu iznosi i svoja nimalo optimistička zapažanja. Ona tvrdi da su sami Vranjanci krivi za uništavanje sopstvene kulture, jer nisu spremni da menjaju svoje živote i učine ovu sredinu kvalitetnijim mestom za život.

Bojan Jovanović, pak, misli da za Vranje i za vranjski tetar ima nade. Kako kaže, važno je pružiti šansu ljudima, a pre svega mladima koji mogu biti pokretači promena. Na svom primeru se kaže uverio da je to moguće.
Novo rukovodstvo pozorišta svoj prvi ispit je položilo prošlogodišnjim festivalom „Borini pozorišni dani“, a ove godine najavljuje se još kvalitetnija i bolja manifestacijа. (gore)

U Pozorištu „Bora Stanković“ 25. decembra premijerno je izvedena predstava „Osvrni se u gnevu“, po tekstu engleskog pisca Džona Ozborna, u režiji Ivana Vukovića (1983), mladog reditelja iz Beograda. Ovo je istovremeno i diplomska predstava studenta glume Marka Petričevića.
“Imam ideju! Hajde da igramo jednu igru? Hajde da se pretvaramo da smo ljudska bića i da smo u stvari živi! Samo na kratko. Šta kažete? Hajde da se pretvaramo da smo ljudi!” Ovo su reči koje izgovara Džimi Porter, u besnom obraćanju Alison, svojoj pasivnoj ženi iz visoke klase, čije poreklo simbolično predstavlja najvećeg neprijatelja njegove generacije.
Džimi Porter, protagonista ove Ozbornove drame, predstavlja ljutitu i pobunjeničku prirodu “gnevnih mladih ljudi”, koji su pokazivali veliko nezadovoljstvo zbog svog statusa u društvu. To je bila generacija koja je iznela rat na svojim plećima, učestvovala u stvaranju novog svetskog poretka, a nije dobila nikakav identitet niti satisfakciju u društvu u kome je živela.
“Osvrni se u gnevu” se bavi mnogim temama, od licemerja društva prema ljudima koji su se borili za napredak, preko teme identiteta, pa sve do slobode ideja, otuđenju, usamljenosti, bezvoljnosti i ljudskom besu. Apsolutnu pažnju publike svo vreme drži sama radnja drame – porodična saga sa elementima preljube i promiskuiteta, odbijanje formalnog životnog stava postepeno se krećući ka anarhiji. Nedostatak uzvišenog cilja vrednog borbe izaziva Džimijev bes, a drama postaje haotična kada Helena, Alisonina prijateljica, licemerka iz visoke društvene klase, spletkama zauzima Alisonino mesto u Džimijevom životu. Publika postaje ogorčena na sve, čak i na Džimija, koji u svom moralnom padu postaje očajan i ne bira sredstva. Alison, posle neverovatnog bola koji preživljava zbog gubitka deteta koje je začela sa Džimijem, doživljava duhovnu metamorfozu, pada Džimiju pod noge, odbacuje svoju porodicu, a on je, dirnut njenim beskrajnom patnjom konačno prihvata kao svoju izgubljenu polovinu koja mu donosi ispunjenje.
Ova drama pruža gledaocu i veoma zanimljivu simboliku – sobu kao životni aspekt, simbol utočišta i bekstva od nepravde, gde su jedini elementi koji dolaze spolja novine koje Džimi i Klif neprestano čitaju. Ona nas poziva i da se osvrnemo u gnevu na stvarnost koja se dešava oko nas, u nama samima i na ono što ostaje kao posledica našeg gneva.
U predstavi igraju: Marko Petričević (Džimi Porter), Bojan Jovanović (Klif Luks), Kristina Janjić (Alison Porter), Žetica Dejanović (Helena Čarls), Aleksandar Mihajlović (Pukovnik Redforn) i Radmila Đorđević (Margaret Redforn). (gore)

FESTIVAL ON WOMEN'S EMANCIPATION IN SOUTHERN SERBIA

“A Female Thing” – this was the motto of the 29th Bora’s Theatre Days festival in Vranje in southern Serbia. The event is devoted to Bora Stanković (1876-1927), Serbia's celebrated and widely translated author, a native of this town.

For the first time, the festival had a common theme - the emancipation of women in a conservative society.
"All of the plays featured in the festival were themed on women's emancipation. While not all the writers of these pieces are from Serbia, the subject of not enough understanding between men and women, and the struggle for women's emancipation is universal and easily understood everywhere," says Nebojša Cvetković, director of the Vranje Bora Stanković National Theatre.

Another reason why women's emancipation was chosen as the festival's theme has to do with Stanković's reputation as a "writer for women," a reputation he acquired for his tragic and misunderstood characters of Sofka and Koštana, and for opening the question of women's role in society over 100 years ago.

Stanković's novels are set in Vranje at the turn of the 20th century, soon after its liberation from Turkish rule. They depict a patriarchal world full of "old and new customs," a place where the only suitable position for a woman was "next to the stove" - where women were married off and traded among the well-to-do. Even today, southern Serbia remains a predominantly patriarchal environment, and negotiated marriages can occur.

"The motto of this year's Bora's Theatre Days was 'A Female Thing?'. The symbolism of the question mark is clear: women's emancipation is not solely a female concern but also an important question for men, since the emancipation of women is impossible without the emancipation of men, and only this can lead to a better world in which people of the opposite sex can communicate normally," Cvetković says.

This year, 1,500 theatre goers watched two shows played by a troupe of the Yugoslav Drama Theatre from Belgrade: "That's How it Had to Be," a comedy written by Branislav Nušić (1864-1938) and "Frau" by Laza Lazarević (1851-1891), directed by Ana Đorđević.

Actors from Belgrade's Atelje 212 performed "Orange Peel" written by contemporary writer Maja Pelević and directed by Goran Marković, and "A Male Thing" by Franz Xaver Kreuz and directed by Miloš Lolić. The Užice National Theatre performed Milutin Uskoković's (1884-1915) "Settlers," directed by Aleksandar Saša Lukač.

Part of the festival was about organising meetings between actors and audiences for the purpose of "demystifying theatre." Art director of the Yugoslav Drama Theatre Gorčin Stojanović and theatrologist Jelena Kovačević made guest appearances. "I would like to see a director appear, who will read Bora the way that I think Bora deserves - not as folklore, but as a deep and horrifying insight into the essence of what is seen as patriarchal," Stojanović said.

Gorica Popović, an actress who played in Franz Xaver Kreuz's "A Male Thing" talked about her long-standing acting career and, naturally, women's issues.

"I am overjoyed that this festival is themed around women's issues. I believe that a woman needs to fight for her way of life, but there are many women who do not succeed because the circumstances are too strong and they are up against too much," said Popović, adding: "There are many victims of domestic violence and this needs to be addressed, by the theatre too." (gore)

I Borini pozorišni dani su, naravno, svojevrstan rijaliti šou, ali od one bolje vrste: gde je bolje biti unutra nego napolju. Malo li je u vreme skupo prodavane jeftinoće?
Svi oni koji su ove godine pratili festival mogli su da osete da je jedna od dragocenih odlika duha koji je novi rukovodstveno-kreativni tandem uneo na festival više nego dobro došla relaksiranost, u najplemenitijem smislu reči. Takođe, prvi put posle bezmalo trideset godina oformljen je Umetnički savet festiva.
Borini pozorišni dani su ove godine načinili potpuni koncepcijski i sadržinski zaokret u odnosu na prethodne. Umesto prenaduvanih najava, a radilo se mahom o skromnim teatarskim dometima pozorišta iz manjih sredina i tu i tamo ponekom prestoničkom gostovanju, u kojima su socrealizam, glembajevština i dert popunjavali ritualno ništa, ovogodišnji Borini pozorišni dani poprimaju onaj oblik i svrhu kojima se izgleda i težilo: da odabranim komadima, bilo ih je pet u takmičarskom delu i jedan van njega, a i zahvaljujući bogatom pratećem programu budu celodnevni teatarski hepening.
Sve u svemu, posao je ove godine solidno odrađen, za šta je najbolje merilo, svakako, publika. Svi prisutni, glumci, reditelji, kritičari, novinari bili su veoma obradovani izuzetnom posećenošću festivala. Ako imamo u vidu da je pozorišno Vranje godinama odlikovala istovremeno umerena zahtevnost i prilična konzervativnost, što je vrlo nezgodan spoj, veoma raduje dolazak neke nove publike koja sebe nije pronalazila u dosadašnjoj pozorišnoj ponudi.

ANKETA
U anketi koju smo sproveli među 25 kulturnih delatnika u gradu, Borini pozorišni dani proglašeni su za ubedljivo najbolji događaj sa devet glasova, na drugom mestu je koncert Discipline kičme sa četiri glasa, a na trećem Izložba ikona i fresaka sa dva glasa. Ostale glasove su podelili događaji koje možete videti u tabeli. Skoro trećina anketiranih dvoumila se između prva dva događaja sa naše liste, pre nego je odlučila, kao i da je ostatak ispitanika svoj glas uglavnom davao događajima koji su najdirektnije vezani za njihov posao. To je lepo, ali nije realno. Interesantno je i da pojedini direktori gradskih ustanova kulture nisu našli za shodno da učestvuju u ovoj anketi bez ikakvog obrazloženja. Bilo kako bilo, glasanje je izgledalo ovako:
Zorana Petrušijević, kustos Galerije Narodnog muzeja - Disciplina kičme.
Dragan Jovanović, NVO Generator - Disciplina kičme.
Žetica Dejanović, glumica - 29. BPD.
Zoran Najdić, lokalni ministar kulture - 29. BPD.
Slađan Stojanović, kamerman u dopisništvu RTS - Disciplina kičme.
Čedomir Cvetković, arhitekta - 29. BPD.
Jelena Ničić, istoričarka umetnosti u Muzeju - Izložba ikona i fresaka.
Predrag Jović Džo, rok muzičar - Relood festival
Miloš Stamenković, DJ Selecta - 29. BPD.
Dragan Dejanović, bibliotekar u Američkom kutku - 29. BPD.
Tatjana Stošić, direktorka Centra za talente - "Ponovo radi korzo".
Ljiljana Strize, slikarka - Bijenale umetnika Vranja.
Nebojša Veličković, direktor Narodnog univerziteta - 29. BPD.
Bojan Jovanović, glumac - 29. BPD.
Jelena Stojiljković, dizajnerka tekstila - "Roboljupci".
Milan Mihajlović, grafički dizajner - Manifestacija u čast Justina Popovića.
Vesna Marinković Stanković, voditeljka Likovne radionice - izložba crteža Nikole Aleksovskog.
Marija Marković, direktorka Muzičke škole - koncert Dragane del Monako.
Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta - 29. BPD.
Gordana Ristić, NVO Generator - Disciplina kičme.
Miša Stojmenović, fotograf - 29. BPD.
Gordana Stojičić, arheolog - Izložba ikona i fresaka.
Goran Stanković, upravnik Galerije Narodnog univerziteta - Noć muzeja.
Srđan Jovanović, direktor Omladinskog saveza - Oktobar fest mladih. (gore)

Kulturni dogadjaj godine u regionu juga centralne Srbije je manifestacija „Borini pozorišni dani“ koja je organizovana pod sloganom „Ženska stvar“, ocenjuje redakcija Vranje Pressa.

Iako je skepticizam nadvladavao realnost i potcenjivao umešnost novog rukovodstva Pozorišta „Bora Stanković“ na čelu sa v.d. direktorom Nebojšom Cvetkovićem Wajatom, sumnjajući u realne potencijale i dugogodišnju inertnost, ovogodišnji „Borini pozorišni dani“ su sve demantovali.

Sa manje para, a mnogo više pragmatičnog etuzijazma i iskrenosti pod sloganom „Ženska stvar“, a uz pomoć dr Ivana Medinice, tetarologa, Ksenije Radulović i Željka Hubača, beogradskih teatarskih ljudi od iskrenosti ova manifestacija je ostavila više no 28. puta pre toga pečat u teatarskom vremenu srpskih nagomilanih manifestacija ovoga tipa.

Autentično, bez pretencioznosti samozaljubljive autoritarnosti i dugovečnog okoštalog korišćenja manifestacije „u porodične svrhe“, sve je uradjeno sa merom i na zadovoljstvo publike, a eho se dugo vraćao iz prestoničkih klanovskih krugova kao objektivna slika aktuelne zbilje i mogućnosti u organizaciji nečeg novog.

Izložba o Miri Stupici, gostovanje Gorice Popović, predstavljanje knjige o Miri Trailović, samo su bili deo nečega što se pamti, s pravom, po proceni redakcije Vranje Press kao kulturni dogadjaj godine. (gore)

Pozorište mora da srlja do plača i smeha

Na putu ka svojoj diplomskoj predstavi beogradski reditelj Ivan Vuković (26) nakon postavke teksta „Justina sestra moja“ u pozorištu u Zrenjaninu, sa severa pozorišnih zbivanja preselio se na jug i u vranjskom pozorištu režira predstavu britanskog dramaturga Džona Ozborna „Osvrni se u gnevu“. U konktekstu iznevernih očekivanja petog oktobra, Ozbornov tekst kao da potkazuje našu aktuelnu zbilju. Da li položaj izneverenosti daje nekakvu nadu i nudi izlaz ?

Predstava govori o zamkama i nekoj vrsti napajanja besom pred novom ideologijom. U ramu kompromisa i političke korektnosti, stvar će eskalirati na glas, koji je sada jako tih i gotovo nečujan. Izlaz ne vidim ni u jednoj političkoj ideologiji ili ideji, jer je reč o budno praćenim rečima koje su sabotirane da ostanu u nijansi sivila. To su postulati gde nastaje nešto više od besa, a to je gnev, kaže za naš list IvanVuković.

Zašto je baš žena ta koja u ovoj predstavi slika podele između nade i uočljive propasti?

- U vremenu sumiranja prošlih i ideologija kojima želimo da se posvetimo, logika ih obara jer su sve već viđene. Žene su u tom konktekstu emotivnije i reaguju van razuma. Otuda su one lišene zamki današnje logike na putu da lakše naslute novu ideju i vrednost. Zapravo one su u prednosti i tu treba prepoznati trag na kome će buduće vreme iznedriti nešto novo. Od devedesetih godina u većini predstava Milene Marković ili Biljane Srbljanović glavni likovi su ženska deca i to nije slučajno.

Junaci predstave „Osvrni se u gnevu“ srljaju nizbrdicom života i tu kao da je dno njihova tačka oslonca ?

- Dobra stvar kad dotakneš dno je što osećaš tlo pod nogama i ne možeš dalje. Dno je neka vrsta sigurnosti, jer je neodrživo. Kada dotakneš dno onda se nađeš u vremenu nekog mazohističkog zadovoljenja, što sa sobom nose likovi ove drame koji kako više srljaju tako im je veća kazna. Na kraju završavaju ili usamljeni ili u nekim ličnim zabludama.

Vranjsko pozorište „Bora Stanković“ kroz zaokret u repertoarskoj politici kroz predstave „Roboljupci“,“Prljave ruke“ i sada najnovijom „Osvrni se u gnevu“ zaokružuje ciklus inicijalne pogubljenosti. Kako vidiš sledeći korak između stvarnosti i tradicije u repertoarskoj politici ovog pozorišta ?

- Pozorište mora da srlja do plača i da zasmejava do suza. U tom ekstremu ne treba podilaziti holivudizaciji ili kalifornikaciji već našem autentičnom, i tu mislim pre svega na opus Duška Kovačevića, Milene Marković, Biljane Srbljanović. To nije beogradizacija, već nužna potreba za upoznavanjem sa „strašnim porukama“ koje njihovi tekstovi šalju. Tu vidim smer reopretoarske politike ovog teatra. (gore)

Povratak "Paviljona broj 6"
Vranje, 23. novembar 2009. (OK radio)

Posle pauze od godinu dana, u pozorištu „Bora Stanković“ najavljena je ponovna premijera predstave „Paviljon broj 6“. Nebojša Cvetković, direktor vranjskog teatra kazao je da je predstava vraćena na repertoar zahvaljujući dobroj volji reditelja Nebojše Dugalića.

Dugalić će se u ponovljenoj premijeri naći i na sceni u ulozi Andreja Jefimiča Ragina koju je u prethodnoj sezoni igrao pokojni Radoslav Radivojević.

- Po tekstu Antona Pavloviča Čehova, Dugalić je pored režije uradio kostime, scenografiju i muziku i pristao da sada odigra i glavnu ulogu – kazao je Cvetković.

Cvetković je izrazio očekivanje da će nakon pauze od godinu dana i desetak izvođenja, predstava zaživeti na repertoaru vranjskog teatra baš kao što je i sam Dugalić želeo dok je radio na njoj. Sam Dugalić smatra da se Čehovu treba vraćati, jer je za takvog pisca uvek vreme.

Predstava „Paviljon broj 6“ biće izvedena sutra u 20 sati u gradskom pozorištu. (gore)

Južnije nije uvek tužnije

Primećuje se da se traži nešto što je istraživačko, da se granice pomeraju i u tom smislu da su ljudi koji rade u velikim teatrima u istoj ravni sa onima koji su zaposleni u malim pozorišnim kućama
Dobra organizacija festivala, pet predstava u takmičarskom delu među kojima ni jedna ne odskače toliko da bi iznedrila dominantan kvalitet i činjenica da su gledaoci željni i ozbiljnijih sadržaja a ne samo populističkog humora, te raznolik prateći program, glavni su utisci koje nosimo s upravo završenih 29. Borinih pozorišnih dana.
Sitnih propusta, svakako, uvek ima, ali najvažnije je da su se organizatori jednom od najvećih problema savremenog srpskog pozorišta - nepostojanju definisane repertoarske politike i "gerilskim" uslovima koji vladaju u siromašnim pozorištima južno od Beograda, suprotstavili dobrom idejom dovođenja predstava koje povezuje ista tema. Primećuje se da se traži nešto što je istraživačko, da se granice pomeraju i u tom smislu da su ljudi koji rade u velikim teatrima u istoj ravni sa onima koji su zaposleni u malim pozorišnim kućama. Umetnički savet ovogodišnjih Borinih pozorišnih dana posebno je pohvalio vranjsku publiku, proglasivši je tekovinom koju treba održati i u budućnosti, što bi bilo veoma važno za revitalizaciju ovdašnjeg pozorišnog života.

TRUD I UČINCI

Nekadašnja glumica vranjskog pozorišta, a sada zaposlena kao pi-ar šabačkog pozorišta, Jelena IVETIĆ, direktno je u prilici da prati 45. Festival Joakim Vujić, pa iz te perspektive donekle uporedi i komentariše ovogodišnje Borine pozorišne dane.
- Smatram da je koncepcija festivala odlična, jer da bi uopšte mogle da se žiriraju predstave moraju imati neku zajedničku crtu. Zahvaljujući selektorima, publika u Vranju je mogla da uživa u trenutno najgledanijim predstavama u Srbiji. Raduje me da se o Borinim danima piše i priča, da su zaštitni znak kulturnih dešavanja u Vranju i da počinju da zauzimaju i te kako visoko mesto na mapi pozorišnih festivala Srbije.
Mladi ovdašnji advokat Nebojša NOVKOVIĆ, veliki je ljubitelj pozorišta i iz godine u godinu prati festival. On smatra da uvedene novine zaslužuju pažnju. To, pre svega, misli na jasno tematsko određenje, što je, po njemu, do sada bio veliki nedostatk:
- Tema koja povezuje predstave tera na razmišljanje i traženje odgovora ne mestima na kojima ih mi gledaoci nikada ne bi tražili. Veoma je interesantno upoređivanje i traženje sličnosti sa motivima u delima Bore Stankovića sa onima drugih autora i njihovih dela, što samo pokazuje univerzalnost i trajnost Borinih tema. Uvođenje Umetničkog saveta festivala usaglašavanje je sa praksom drugih pozorisnih festivala gde upravo selektori preuzimaju potpunu odgovornost za kvalitet programa i odabir predstava. Nadam se da će i narednih godina biti odabrane jednako zanimljive i kontroverzne teme i pitanja na koja će se tražiti odgovori - zaključuje Novković.

On je, takođe, izrazio i nadu da će se dogodine malo više poraditi na marketingu, pravljenju posebnog sajta Festivala, te mnogo ranije objaviti datumi, teme i sadržaj samog festivala uz uvođenje obaveznih pretplatnih karata.
Sa činjenicom, koju su svi primetili - da se ove godine više polagalo na kvalitet nego na kvantitet predstava, slaže se i Milica ANĐELKOVIĆ JOVANOVIĆ, sociolog, zaposlena u Save The Children dodajući da ima utisak da se Organizacioni odbor dosta potrudio, svesno ili nesvesno, da uveri javnost kako pozorište u Vranju može da postoji, radi i bude respektabilna institucija i nakon Radeta Radivojevića i svega što je bilo oličeno u njegovom liku.
- Posebno pozdravljam transparentnost čitavog organizacionog procesa. Mislim da je to još jedan od načina na koji je nova uprava vranjskog pozorišta, pre svega njena politička pozadina, pokušala da pokaže i dokaže kako je radikalan prekid dominacije dinastije Radivojevića bio potreban i opravdan. Bilo je, naravno, i nekih propusta, ali se njima neću baviti jer je, uglavnom, reč o detaljima. Generalno, ovogodišnji Borini pozoriši dani su opravdali titulu kulturne manifestacije u pravom smislu te reči.

ASOCIJACIJE I KRITIKE

Žetica DEJANOVIĆ, glumica Pozorišta "Bora Stanković" kaže da je ova koncepcija Borinih pozorišnih dana u skladu sa vremenom u kome živimo - kratka, sadržajna i jasna. Naglašavajući da je pokušaj da se Borina misao prati kroz komade drugih pisaca veoma zanimljiv, osvrnula se na ono što se dešavalo posle predstava smatrajući da je razgovor sa glumcima pun pogodak. Malo je sumnjičava jedino kada se radi o sloganu pod kojim se program odvijao - "Ženska stvar?"
- Možda je moto mogao da bude malo drugačiji jer je kod mnogih ljudi to izazivalo podsmeh i budio im podsmešljive asocijacije. Ja ga lično nisam tako tumačila, jer smatram da je prva asocijacija za žensku stvar - mozak. Uživala sam u predstavama i pratećem programu i jedva čekam jubilarne 30. Borine pozorišne dane.
Zanimljivo je bilo čuti i osvežavajući kritičke stavove jednog od članova Organizacionog odbora, Branimira STOJANČIĆA, lokalnog ministra za socijalnu politiku i verske zajednice, a koja se odnosila na deljenje karata funkcionerima:
- Smatram, bez obzira na to što sam i sam deo te priče, da funkcionerima ne treba deliti besplatne karte, jer oni mahom i ne dolaze na predstave. Što se tiče samog koncepta, potvrđuje se da kada je nešto postavljeno na dobrim temeljima mora da se razvija i samim tim napreduje, a temelje je pre mnogo godina postavio Rade Radivojević. Ako analiziramo predstave koje smo bili u prilici da vidimo, ovogodišnji Borini pozorišni dani su pokazali svu raskoš pozorišta iz prestonice bilo da se radi o scenskoj igri, kostimima, scenografiji ili glumačkom talentu. Mislim da je i prateći program, kao novina na festivalu, zadovoljio ukuse Vranjanaca. Primetio sam da je naša publika needukovana, jer smo čuli neumesni smeh gde mu nije mesto, aplauz gde je mesto tišini i mnogo zvonjava mobilnih telefona, što je krajnje bezobrazno - sumira Stojančić.

Dodajući da se nada će se naredne godine Biblioteka "Bora Stanković" malo promišljenije uključiti u prateći program festival, Stojančić je primetio i da bi oni koji su zaduženi za vođenje razgovora sa glumcima nakon predstava trebalo da budu pripremljeniji.

Tatjana STOŠIĆ, direktorka Centra za talente, navodi da zbog stanja u kućnom budžetu nije bila u prilici da odgleda baš sve predstave, ali da je oduševljena koncentrovanošću sadržaja, tematskim određenjem, idejom celodnevnog dešavanja i postojanjem pratećih programa, otvorenošću ka publici, izborom predstava, prilivom nove energije.

Uručene nagrade 29. Borinih pozorišnih dana
sreda, 04. novembar 2009. (Tanjug)

BEOGRAD - U Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) 4. novembra su uručene nagrade za najbolje glumačko ostvarenje i najbolju predstavu po odluci publike na 29. "Borinim pozorišnim danima" u Vranju.

Priznanje za najbolje glumačko ostvarenje uručeno je glumici JDP-a Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi "Tako je moralo biti" Branislava Nušića, u režiji Egona Savin, a ta predstava bila je i najbolja na festivalu prema odluci publike.

Nagradu je primio upravnik JDP-a Branko Cvejić, poželevši da sledeće godine, jubilarni, 30. "Borini pozorišni dani" traju duže i okupe veći broj učesnika. Rezimirajući utiske sa nedavno završenog festivala u Vranju, zamenik gradonačelnika i predsednik Organizacionog odbora festivala Igor Antonov izrazio je zadovoljstvo uspehom smotre i rekao da će uložiti mnogo truda da "Borini pozorišni dani" u budućnosti prerastu u regionalni festival.

Član Umetničkog saveta teatrolog Ksenija Radulović je kazala da je zasluga vranjanskog festivala što je "razbijen nepotreban stereotip da prestonica pokazuje nadobudnost prema svemu što je južno od Beograda, o čemu svedoči gostovanje beogradskih pozorišta i umetnika u Vranju". Ocenivši da je mala pozorišna ekipa festivala pokazala visok stepen profesionalizma u organizaciji, Radulovićeva je izrazila nadu da će grad Vranje uložiti sredstva u tehničku infrastrukturu, koja je trenutno slaba, a mogla bi da doprinese festivalu, gradu i uopšte pozorišnoj sceni Srbije.

Borini pozorišni dani održani su od 21. do 26. oktobra u Vranju, a tematski, festival je bio posvećen emancipaciji žene u konzervativnom društvu. Tokom šest dana trajanja festivala, uz bogat prateći program, izvedeno je šest predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta Užice i Pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja. (gore)

Dodeljene nagrade za najbolju predstavu i glumačko ostvarenje na Festivalu 29. Borini pozorišni dani

Nagrađeni JDP i Anita Mančić
Autor: S. Bujišić, Danas, 4.11.2009

Nagrada Festivala 29. Borini pozorišni dani, koji je nedavno završen u Vranju pod sloganom „Ženska stvar?“, dodeljena je juče Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je publika u Vranju nagradila za predstavu „Tako je moralo biti“.

Glumici Aniti Mančić dodeljena je nagrada za najbolje glumačko ostvarenje, o kojoj je odlučivao žiri u sastavu Zoran Dimić, Danijela Đorđević i Bojan Jovanović. Predstavnici Komercijalne banke uručili su platnu karticu Aniti Mančić, a član žirija Bojan Jovanović uručio je nagradu upravniku JDP-a Branku Cvejiću.

Nebojša Cvetković, direktor pozorišta „Bora Stanković“ u kome je održan Festival, istakao je da se publika u Vranju vidno uželela predstava JDP-a. Prema njegovim rečima, JDP je učestvovalo na Festivalu sa dve predstave, a njihov dolazak u ovaj grad na Jugu je veoma značajan i zbog decentralizacije kulture. „JDP je pokazalo izuzetnu kolektivnu i kolegijalnu solidarnost i na taj način je iskazana spremnost za decentralizaciju u praktičnom smislu. Tema ovogodišnjeg Festivala bila je emancipacija žena, tako da se nagrada koja je dodeljena Aniti Mančić za glumačko ostvarenje uklopila u moto Festivala ‘Ženska stvar’“, izjavio je Cvetković. (gore)

Još jedno priznanje Aniti Mančić
Večernje novosti, 4. 11. 2009.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u sredu je Aniti Mančić uručena nagrada za najbolje glumačko ostvarenje na 29. Borinim pozorišnim danima u Vranju, za ulogu Jele u Nušićevoj predstavi “Tako je moralo biti” , u režiji Egona Savina. Takođe, Branku Cvejiću, direktoru JDP, u sredu je pripalo priznanje za najbolju (istu) predstavu na festivalu, po mišljenju publike.
Ovih dana, poznata glumica, postala je i laureat nagrade “Ljubinka Bobić” , koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije, za ulogu u još jednoj predstavi Jugoslovenskog dramskog - u “Tartifu”, takođe u režiji Egona Savina. (gore)

Uručene nagrade najboljima na „Borini pozorišnim danima“
Beograd, Vranje, Vranje Press, sreda, 4. novembar 2009.

Upravniku Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branku Cvejiću delegacija na čelu sa dr Igorom Andonovim uručila nagrade za najbolju predstavu i glumačko ostvarenje.

Zamenik gradonačelnika Vranja dr Igor Andonov, direktor vranjskog pozorišta Nebojša Cvetković i član žirija Bojan Jovanović dana su na svečanosti u prostorijama JDP-a u Beogradu uručili nagrade upravniku ovog tetatra Branislavu Cvejiću.

Ansamblu JDP pripala je na 29. „Borini pozorišnim danima“ nagrada za najbolju predstavu „Tako je moralo biti“ u režiji Egona Savina, a po tekstu Branislava Nušića.

Upravnik Cvejić primio je i nagradu u ime glumice Anite Mančić, koju je žiri fstivala proglasio za najbolju glumicu.
Nagrade su obezbedili Kompanija Britiš Ameriken tobako DIV-BAT i filijala Komercijalne banke u Vranju. (gore)

Prihod od "Borinih dana" 708.409 din
Vranje, Vranje Press, ponedeljak, 2. novembar 2009.

Na konferenciji za novinare Organizacionog odbora 29. "Borinih pozorišnih dana" predstavljen je kompletan finansijski izveštaj nedavno završene manifestacije.

Zamenik gradonačelnika i predsednik Organizacionog odbora dr Igor Andonov rekao je da je zadovoljan prvim impresijama koje je festival izazvao u pozorišnoj javnosti Srbije i dodao da je namera organizatora da, ubuduće, "Borini dani" prerastu u festival regionalnog karaktera.

Nebojša Cvetković, v.d. direktora Pozorišta rekao je, prilikom predstavljanja finansijskog izveštaja, da je od sponzora prikupljeno 2.569.000 dinara, od Ministarstva kulture 1.000.000 dinara, dok je prihod od prodatih ulaznica 10 puta veći od prihoda prethodnog festivala i iznosi 347.000 dinara. Za predstave i honorare glumaca utrošeno je 1.616.428 dinara, za reprezentaciju 77.590, za medijsku promociju 142.643 dinara, za promo materijal 331.000 dinara i za štampanje plaketa i suvenire 40.000 dinara.

"Sumirajući rezultate, Pozorište je od festivala prihodovalo 708.409 dinara", rekao je Cvetković. Iznoseći svoje utiske o 29. "Borinim pozorišnim danima", član Gradskog veća Zoran Najdić rekao je da je i „u teškim vremenima moguće napraviti kvalitetne, nacionalne manifestacije“.

Ovogodišnje „Borine pozorišne dane“ posetilo je oko 2.000 ljudi. (gore)

Direktor vranjskog tetra Nebojša Cvetković rekao je danas da je od prodatih ulaznica za „Borine pozorišne dane“ inkasirano 347.000 dinara, što je 10 puta više nego od ulaznica prodatih prošle godine na istoj manifestaciji.

On kaže da je prateći i glavni deo manifestacije videlo oko 2.000 ljudi, te da pozorište nije potrošilo ni jedan dinar iz gradske kase, već je novac obezbeđen od ministarstva kulture i sponzora.

Cvetković ističe da je sve u radu Organizacionog odbora tokom trajanja „Borinih dana“ bilo transparentno, od glasova publike i troškova boravka gostujućih pozorišta do novca potrošenog na reklamu i štampanje karata.

Kad se prebiju svi rashodi i prihodi, samo od „Borinih dana“ vranjski taetar zaradio je oko 708.000 dinara.

Predsednik Organizacionog odbora ovogodišnjih Borinih dana“ Igor Andonov ističe da je novac iz gradske kase za 29. „Borine dane“ opredeljen, ali da nije utrošen, što dokazuje da se i u kriznim vremenima može uspešno poslovati i naglašava da su ambicije Vranja da u budućnosti „Borini dani“ postanu međunarodni pozorišni festival.

Lokalni ministar kulture Zoran Najdić ocenjuje da „Borini dani“ u Vranju polako prerastaju u vrhunski pozorišni i kulturni događaj u Srbiji, i da je tim pre značajnija uloga svoh onih koji su bili logistika i u organizacionom i u umetničkom delu.

Ovogodišnji festival nosio je logo „Ženska stvar“ sa akcentom na emancipaciji žene u konzervativoj sredini, a organizatori tvrde da je novi koncepcijski zaokret festivala opšte prihvaćen kako od pozorišne javnosti u Vranju, tako i od javnosti u Beogradu. Za jubilarne 30. „Borine pozorišne dane“ organizatori već smišljaju novu temu, na osnovu koje će biti selektovane nove predstave.

Podsećamo da je po oceni publike najboljom prestavom na „Borinim danima“ proglašen komad JDP „Tako je moralo biti“, te da je novčanu nagradu od 30.000 dinara stručni žiri dodelio Aniti Mančić za ulogu Jane, u pobedničkoj predstavi „Tako je moralo biti“. Prema najavama, nagrade će dobitnicima biti uručene u Beogradu, u sredu. (gore)

Nagrada za "Tako je moralo biti"
B92, 28. oktobar 2009.

Predstavom "Prljave ruke" pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja, po tekstu Žan Pol Sartra u režiji Miloša Jagodića, završeni su 29. Borini pozorišni dani.

Tročlani žiri koji su ove godine činili kulturni radnici iz Vranja Zoran Dimić, Danijela Djorđević i Bojan Jovanović jednoglasno je odlučio da nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu, koju ove godine poklanja Komercijalna banka, dodeli glumici Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi "Tako je moralo biti" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Glasovi publike za najbolju predstavu takodje su pripali toj predstavi i ansamblu koji je uspeo da publiku u Vranju ostavi bez daha svojom igrom i profesionalnošću.

U obrazloženju žirija o dodeli nagrade navodi se da žiri smatra da je Anita Mančić uspela da lik iz Nušićeve drame razvije u svoj njegovoj kompleksnosti, čineći tako neposredno jasnom tragediju žene koja se u kontekstu snažne patrijahalne sredine bori za ostvarenje svoje slobode i dostojanstva.

Na festivalu je odigrano pet vrhunskih predstava u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta Užice, a u kojima je nastupilo više od 40 glumaca među kojima su Predrag Ejdus, Miša Janketić, Gorica Popović, Anita Mančić, Vojin Ćetković, Katarina Žutić, Bojana Maljević...

Predstave i prateći program je prema proceni organizatora manifestacije gledalo više od dve hiljade Vranjanaca, kao i brojni novinari i gosti, a prema preliminarnim podacima organizatora prihod od prodaje ulaznica je 10 puta veći u odnosu na prošlogodišnji festival koji je trajao pet dana duže. (gore)

Trijumf JDP-a na 29. Borinim danima

Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na 29. Borinim pozorišnim danima u Vranju dobila je Anita Mančić za ulogu Jele u predstavi “Tako je moralo biti” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a ta drama Branislava Nušića o moralnom padu i krahu ideala, u režiji Egona Savina, proglašena je najboljom i glasovima publike.
Obeležen programskim i organizacionim zaokretom u odnosu na dosadašnja izdanja, festival je završen 26. oktobra predstavom “Prljave ruke” vranjskog Pozorišta “Bora Stanković” prema tekstu Žan Pol Sartra, u režiji Miloša Jagodića, a publika je proteklih dana imala priliku da vidi u glavnom programu šest predstava koje su se “umetničkim dometima istakle u ovogodišnjoj domaćoj pozorišnoj produkciji” - prema oceni Umetničkog saveta koji su činili teatrolozi i kritičari Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač.

Tročlani žiri, koji su činili kulturni radnici iz Vranja: Zoran Dimić (profesor Filozofskog fakulteta u Nišu), Danijela Đorđević (direktorka Biblioteke Borisav Stanković u Vranju) i Bojan Jovanović (glumac i umetnički rukovodilac Pozorišta Bora Stanković), jednoglasno je odlučio da nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, koju poklanja Komercijalna banka, dodeli Aniti Mančić.
Prema navodima žirija, Anita Mančić je uspela da lik iz Nušićeve drame razvije u svoj njegovoj kompleksnosti, čineći tako neposredno jasnom tragediju žene koja se u kontekstu snažne patrijahalne sredine bori za ostvarenje svoje slobode i dostojanstva.

Ubedljivim tumačenjem svih dramskih zapleta i dilema kroz koje prolazi njen lik, Anita Mančić uspeva, ne samo da nas uveri da je ženska stvar uvek ujedno i muška, već i da su neuspeh i tragedija ljudskog bića koje se bori za svoje samoostvarenje, istovremeno i tragedija ljudske zajednice, patrijahalne, građanske ili bilo koje druge, naveo je žiri 29. Borinih dana, posvećenih emancipaciji žena u konzervativnom društvu.
Prema navodima žirija, snažnom glumačkom interpretacijom svih sukoba kroz koje prolazi lik Jele, večni problem ljudske emancipacije time izlazi iz uskih vremenskih okvira u koji ga je Nušić izvorno postavio i postaje goruće aktuelan, čak i u današnjem, potrošačkom društvu.
Pobednička predstava JDP-a, kojom su 29. Borini pozorišni dani i otvoreni, dobila je prosečnu ocenu publike 4.79 (od maksimalno 5), a pokrovitelj nagrade je, kao i prethodnih pet godina, British American Tobačo (BAT), koji je i generalni pokrovitelj manifestacije.

“Tako je moralo biti” je, prema navodima reditelja Savina, priča o procesu moralne degradacije u svetu koji je praktičan i u kojem je svaki dodir s novcem problematičan, a ljubav onemogućena. U maniru balkanskog fin de siecla oštro je oslikana činovnička nadmenost, lenjost i bonvivanske sklonosti, udvorirčko ponašanje, prostakluk bogatih, njihova primitivnost i grubost. Amoralnost je prikazana kao deo građanskog načina života - prevare, izdaje, spletke, preljube svakodnevica su građanskog urbanog Beograda, ali i cele kapitalističke Evrope koja se zahuktala u industrijalizaciji, razarajući patrijahalne modele.
Savin je o toj drami naveo i da je veliki izazov za savremenu režiju da se pokaže da su Nušić dramatičar i Nušić komediograf zapravo isti čovek.

Šestodnevni program bio je u znaku devize “Manje, a više”, a festival je prvi put imao i bogat prateći program i pritom nije koštao poreske obveznike ni dinara, jer je celokupan budžet obezbeđen od sponzora i donatora.
Predstave i prateći program je, prema proceni organizatora, gledalo više od 2.000 građana, kao i mnogobrojni novinari i gosti. Svake večeri sala pozorišta u Vranju bila je prepuna, uključujući i sva pomoćna sedišta.
Prema preliminarnim podacima organizatora, prihod od prodaje ulaznica je deset puta veći u odnosu na prošlogodišnje izdanje Borinih dana, koje je trajalo pritom pet dana duže.
U predstavama JDP-a, Ateljea 212 i užičkog Narodnog pozorišta nastupilo je više od 40 glumaca, među kojima su i Predrag Ejdus, Miša Janketić, Gorica Popović, Anita Mančić, Vojin Ćetković, Katarina Žutić, Bojana Maljević...
Publika je i poslednje večeri pozdravila gromoglasnim aplauzom ansambl domaćina festivala - Pozorišta “Bora Stanković”, odnosno glumce i glumice Dragana Stankovića, Bojana Jovanovića, Tamaru Stošić, Kristinu Janjić, Nenada Nedeljkovića, Marka Petričevića, Ninoslava Trajkovića, Aleksandra Mihajlovića i Sašu Stojkovića.
Prema rečima direktora Pozorišta “Bora Stanković” Nebojše Cvetkovića, ovogodišnje izdanje festivala, kao rezultat koncepcijskog i organizacionog zaokreta u odnosu na prethodna, predstavlja početak vraćanja starog sjaja jednoj od najznačajnijih pozorišnih manifestacija u Srbiji.

Pozorište “Bora Stanković”, nazvano imenom velikana srpskog realizma, jedno je od najstarijih srpskih pozorišta, u kojem je prva predstava postavljena daleke 1896. godine.
Festival “Borini pozorišni dani” nastao je na inicijativu dugogodišnjeg upravnika i reditelja vranjskog pozorišta “Bora Stanković” Radoslava Radivojevića, uz podršku tada malobrojnih istomišljenika i vranjanske privrede u čast jednog od najznačajnih srpskih pisaca.

U Vranju su završeni 29. Borini pozorišni dani. Najbolja predstava po oceni publike je "Tako je moralo biti" Jugoslovenskog dramskog pozorišta u režiji Egona Savina. Najbolja glumica Anita Mančić.

Predstavom "Prljave ruke" pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja, po tekstu Žan Pol Sartra u režiji Miloša Jagodića završeni 29. Borini pozorišni dani.
Tročlani žiri koji su ove godine činili kulturni radnici iz Vranja Zoran Dimić, Danijela Đorđević i Bojan Jovanović jednoglasno je odlučio da nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu, koju ove godine poklanja Komercijalna banka, dodeli glumici Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi "Tako je moralo biti" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Glasovi publike za najbolju predstavu takođe su pripali toj predstavi i ansamblu koji je uspeo da publiku u Vranju ostavi bez daha svojom igrom i profesionalnošću.
U obrazloženju žirija o dodeli nagrade navodi se da žiri smatra da je Anita Mančić uspela da lik iz Nušićeve drame razvije u svoj njegovoj kompleksnosti, čineći tako neposredno jasnom tragediju žene koja se u kontekstu snažne patrijahalne sredine bori za ostvarenje svoje slobode i dostojanstva.
Pokrovitelj nagrade za najbolju predstavu je, kao i prethodnih pet godina, bio je "British American Tobacco" (BAT) inače generalni pokrovitelj manifestacije.
Na festivalu je odigrano pet vrhunskih predstava u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta Užice, a u kojima je nastupilo više od 40 glumaca među kojima su Predrag Ejdus, Miša Janketić, Gorica Popović, Anita Mančić, Vojin Ćetković, Katarina Žutić, Bojana Maljević.
Predstave i prateći program je prema proceni organizatora manifestacije gledalo više od dve hiljade Vranjanaca, kao i brojni novinari i gosti, a prema preliminarnim podacima organizatora prihod od prodaje ulaznica je deset puta veći u odnosu na prošlogodišnji festival koji je trajao pet dana duže. (gore)

29. BORINI POZORIŠNI DANI
Priznanja predstavi "Tako je moralo biti" na Borinim danima

27.10.2009.
S radio

Predstavom "Prljave ruke" pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja, po tekstu Žan Pol Sartra u režiji Miloša Jagodića, sinoć su završeni 29. Borini pozorišni dani.

Tročlani žiri koji su ove godine činili kulturni radnici iz Vranja Zoran Dimić, Danijela Djordjević i Bojan Jovanović jednoglasno je odlučio da nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu, koju ove godine poklanja Komercijalna banka, dodeli glumici Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi "Tako je moralo biti" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Glasovi publike za najbolju predstavu takodje su pripali toj predstavi i ansamblu koji je uspeo da publiku u Vranju ostavi bez daha svojom igrom i profesionalnošću.

U obrazloženju žirija o dodeli nagrade navodi se da žiri smatra da je Anita Mančić uspela da lik iz Nušićeve drame razvije u svoj njegovoj kompleksnosti, čineći tako neposredno jasnom tragediju žene koja se u kontekstu snažne patrijahalne sredine bori za ostvarenje svoje slobode i dostojanstva.

Pokrovitelj nagrade za najbolju predstavu je, kao i prethodnih pet godina, bio British American Tobačo (BAT) inače generalni pokrovitelj manifestacije.

Na festivalu je odigrano pet vrhunskih predstava u izvodjenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta Užice, a u kojima je nastupilo više od 40 glumaca medju kojima su Predrag Ejdus, Miša Janketić, Gorica Popović, Anita Mančić, Vojin Ćetković, Katarina Žutić, Bojana Maljević...

Predstave i prateći program je prema proceni organizatora manifestacije gledalo više od dve hiljade Vranjanaca, kao i brojni novinari i gosti, a prema preliminarnim podacima organizatora prihod od prodaje ulaznica je 10 puta veći u odnosu na prošlogodišnji festival koji je trajao pet dana duže. (gore)

Završeni 29. Borini pozorišni dani – sve počasti JDP-u
Vranje, Vranje Press, utorak, 27. oktobar 2009.

Nagrada Kompanije BAT za najbolju predstavu po oceni publike ove godine pripala je ostvarenju „Tako je moralo biti“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dok je za najbolju glumačku kreaciju nagradu dobila Anita Mančić za kreaciju u istoj predstavi.

Publika je predstavu „Tako je moralo biti“ vrednovala ocenom 4,79. Za najbolje glumačko ostvarenje festivala prglašena je kreacija Anite Mančić u istoj predstavi. Žiri u sastavu prof.dr Zoran Dimić, Danijela Jovanović i Bojan Jovanović, u obrazloženju je naveo da nagradjena glumica „uspela da kompleksni lik iz Nušićevog dela predstavi u svoj svojoj tragičnosti, i u borbi za ostvarenje svojih prava u jednoj patrijahalnoj sredini“. Aniti Mančić je pripala i novčana nagrada od 30.000 dinara koju dodeljuje filijala Komcejalne banke.
U šest dana trajanja festivala koji se odvijao pod sloganom „Ženska stvar ?“ preko dve hiljade gledalaca u često pretesnoj sali vranjskoj pozorišta bila je u prilici da vidi po dve predstave JDP-a i Ateljea 212, kao i predstave Užičkog narodnog pozorišta i domaćeg teatra.

Scenske nastupe pratio je i pažljivo pripremljen prateći program u kome su predstavljene knjige u Miri Trailović i izvodjenju Koštane u Narodnom pozorištu, dok je u glumačkom portretu uokvireno stvaralaštvo Gorice Popović.

Umetnički savet koji su činili Ivan Medenica, Željko Hubač i Ksenija Radulović, uspeo je da pridobije i one skeptične kulturne delatnike na jugu Srbije koji su privrženiji „ukopavanju u rovovski tradiciju folklora“. (gore)

Dvostruki pobednik 29. „Borinih pozorišnih dana“ je predstava „Tako je moralo biti“, Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ova predstava u režiji Egona Savina po mišljenju vranjske publike najbolji je komad viđen na festivalu, pa je sa ocenom 4,79 ubedljivo pobedila u konkurenciji pet predstava.

Tročlani vranjski žiri nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dodelio je glumici Aniti Mančić za ulogu Jele upravo u pobedničkoj predstavi na festivalu. Beograđanima je nagradu tradicionalno uručio „Britiš Ameriken Tobako“, u vidu plakete, a Jelena Aleksić iz ove kompanije poručila je da vranjska publika ume da proceni dobru predstavu.
Sponzor nagrade za najbolje glumačko ostvarenje bila je ove godine „Komercijalna banka“, a nagrada od 30.000 dinara ide u ruke glavnoj glumici predstave „Tako je moralo biti“. Nagradu je dodelio žiri u sastavu Zoran Dimić, Danijela Đorđević, i Bojan Jovanović. Prema rečima Đorđevićeve Anita Mančić je vranjskoj publici prikazala najviše.
Inače, prvi put od kako se "Borini dani" održavaju, ovaj kulturni i kulti događaj sezone u Vranju zamišljen je tematski, a selektor je birao predstave uklapajući ih u logo manifestacije „Ženska stvar?“.
Direktor teatra u Vranju Nebojša Cvetković ocenjuje da je zajednička nit manifestacije zapravo nit koja povezuje mnoga dela Borisava Stankovića, a to je žena i sudbina njene emancipacije u oduvek konzervativnoj vranjskoj sredini.
Podsećamo da je ovogodišnje pozorišne dane u Vranju otvorio ministar kulture Nebojša Bradić, te da je njegovo ministarstvo pomoglo organizaciju festivala sa milion dinara. Prema rečima gradskih zvaničnika, ove godine poreske obveznike Vranja „Borini dani“ neće koštati ni dinara, a novac za prateći i glavni program obezbeđen je isključivo od sponzora. (gore)

Predstavom „Prljave ruke“ vranjskog ansambla u Vranju se večeras završavaju „Borini pozorišni dani“. Manifestacija je trajala od 21. oktobra a u takmičarskom delu publika je mogla da vidi pet predstava.

Ovogodišnji festival protekao je u koncepcijskom zaokretu organizatora koji je želeo da se u proteklih pet dana govori o emancipaciji žene u konzervativnoj sredini, a moto festivala bio je „Ženska stvar“.

Direktor pozorišta u Vranju Nebojša Cveković ističe da je zadovoljan onime što je ove godine urađeno i viđeno, i objašanjava zbog čega su usledile promene u odnosu na sve prethodne „Borine dane“, kada su predstave selektovane na potpuno drugačiji način.

Vranjska predstava „Prljave ruke“ nije u konkurenciji za nagradu i igra se u čast nagrađenih, a žiri će odluku o najboljem glumačkom ostvarenju saopštiti večeras pre predstave, koja počinje u 20 sati. Istovremeno tada će biti saopšteno i koja je predstava ovogodišnji pobednik „Borinih dana“. Cvetković kaže da su u pitanju praktično dve nagrade, jednu koju dodeljuje publika, za najbolju presdstavu, i jednu koju dodeljuje žiri, za najbolju glumačku kreaciju.

Kako O.K. Radio saznaje budžet pozorišta biće bogatiji za oko 300.000 dinara, koliko se grubo procenjuje ostvarena dobit od prodatih ulaznica. Cvetković ističe da je zadovoljan i tim finasijskim aspektom „Borinih dana“ tim pre što je festival trajao kraće, a prihod je pet puta veći nego što je bio ranije.
Posebnu draž ovogodišnjem festivalu po mišljenju Cvetkovića daje i vrlo bogati prateći program koji je publika mogla da vidi i u drugim gradskim institucijama kulture u proteklih pet dana, ali i razgovori koji su vođeni posle svake predstave sa publikom i novinarima. (gore)

Borini pozorišni dani u Vranju

Stanković zaslužuje antifolklorno čitanje

Sinoć je vranjska publika bila u prilici da vidi predstavu Ateljea 212 Pomorandžina kora Maje Pelević, u režiji Gorana Markovića, a večeras je u festivalskoj konkurenciji „Muška stvar“ F.C. Kreca u režiji Marka Lolića. U nedelju gostuje Narodno pozorište iz Užica sa „Došljacima“ Milutina Uskokovića u režiji Saše Lukača.
- Voleo bih da se pojavi reditelj koji će Boru čitati onako kako ja mislim da Bora zaslužuje - ne kao folklor nego kao dubinski i stravičan uvid u samu srž toga što se smatra patrijarhalnim“, izjavio je umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović u razgovoru sa novinarima i publikom nakon predstave „Švabica“.
- Grad Vranje i publika u Vranju zaista ima privilegiju i vrednost da se dugo , mogu reći i decenijama bavi „ženskom stvari“. Jer, Bora je „ženski pisac“ - rekla je Milena Vasić. Ivan Medenica, predsednik Umetničkog saveta festivala izrazio je svoje zadovoljstvo što u publika učestvuje u razgovorima nakon predstava, dajući na taj način svoj doprinos u potrazi za odgovorom na pitanje šta je to zapravo „ženska stvar“.
Sinoć je održana i promocija knjiga u izdanju Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i Narodnog pozorišta iz Beograda „Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta“ Feliksa Pašića i „Koštana, prvi vek na sceni Narodnog pozorišta“ Jelice Stevanović, a program Portret glumice bio je posvećen stvaralaštvu Gorice Popović. Festival se završava 26. oktobra predstavom domaćeg pozorišta „Prljave ruke“ u režiji Miloša Jagodića, kada će biti dodeljene i nagrade za najbolju predstavu po oceni publike i za najbolje glumačko ostvarenje po oceni žirija. (gore)

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić otvorio je u sali pozorišta "Bora Stanković" u Vranju 29. festival "Borini pozorišni dani".
Borisav "Bora" Stanković (1876-1927) je pripadao književnoj školi realizma, a njegovi romani i novele su opisali život ljudi sa juga Srbije.

"Sasvim je prirodno da Vranje odaje poštu svom velikom sinu koji je glas svog grada i svog kraja proneo ne samo kroz našu zemlju već i svuda gde je delo Bore Stankovića bilo prevedeno i izvođeno", rekao je ministar Bradić.

"Zbog toga je logično što se u Vranju svake godine događa praznik pozorišta posvećen imenu i delu Bore Stankovića, ali ne samo zato što to delo treba da bude poštovano već zato što treba da bude i popularisano. Uvereni smo i da obaveza svih stvaralaca jeste u tome da ovo delo preispituju u vremenu i da njegovu vrednost afirmišu kao verodostojnost ovog trenutka", istakao je on.

Ministar je ocenio da je ovaj festival "dobra prilika da se Borino delo sagleda iz novog ugla".

"Ono je ugrađeno u individualne i institucionalne napore kulture da bude svoja i da čuva svoj nacionalni identitet. Na nama je da stvaramo ambijent u kome će talenti poput Bore Stankovića biti ponovo mogući. Građani ovog kraja imaju stvaralački potencijal koji je mogao da iznedri Boru Stankovića, a u budućnosti ko zna koga", rekao je Bradić.

Publiku u pozorištu pozdravio je i gradonačelnik Vranja Igor Andonov.

Prethodno je u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju izložbu "Mira Stupica - 60 godina stvaralaštva" otvorio upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) Branko Cvejić.

Kao prvu predstvu u takmičarskom programu ansambl JDP-a izveo je dramu Branislava Nušića "Tako je moralo biti" u režiji Egona Savina.

Do 26. oktobra na festivalu će učestvovati predstave "Švabica" (JDP), "Pomorandžina kora" i "Muška stvar" (Atelje 212), "Došljaci" (Narodno pozoršte iz Užica) i "Prljave ruke" (Pozorište "Bora Stanković", Vranje).

Prema izboru publike biće dodeljene nagrada za najbolju predstavu i nagrada za najboljeg glumca/glumicu.

Glavni i prateće programe odabrao je Umetnički savet, čiji su članovi Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač. (gore)

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić otvorio je sinoć u sali pozorišta "Bora Stanković" u Vranju 29. festival "Borini pozorišni dani".

Borisav "Bora" Stanković (1876-1927) je pripadao književnoj školi realizma, a njegovi romani i novele su opisali život ljudi sa juga Srbije.

"Sasvim je prirodno da Vranje odaje poštu svom velikom sinu koji je glas svog grada i svog kraja proneo ne samo kroz našu zemlju već i svuda gde je delo Bore Stankovića bilo prevedeno i izvođeno", rekao je ministar Bradić.

"Zbog toga je logično što se u Vranju svake godine događa praznik pozorišta posvećen imenu i delu Bore Stankovića, ali ne samo zato što to delo treba da bude poštovano već zato što treba da bude i popularisano. Uvereni smo i da obaveza svih stvaralaca jeste u tome da ovo delo preispituju u vremenu i da njegovu vrednost afirmišu kao verodostojnost ovog trenutka", istakao je on.
Ministar je ocenio da je ovaj festival "dobra prilika da se Borino delo sagleda iz novog ugla".

"Ono je ugrađeno u individualne i institucionalne napore kulture da bude svoja i da čuva svoj nacionalni identitet. Na nama je da stvaramo ambijent u kome će talenti poput Bore Stankovića biti ponovo mogući. Građani ovog kraja imaju stvaralački potencijal koji je mogao da iznedri Boru Stankovića, a u budućnosti ko zna koga", rekao je Bradić.

Publiku u pozorištu pozdravio je i gradonačelnik Vranja Igor Andonov.
Prethodno je u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju izložbu "Mira Stupica - 60 godina stvaralaštva" otvorio upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) Branko Cvejić.

Kao prvu predstvu u takmičarskom programu ansambl JDP-a izveo je dramu Branislava Nušića "Tako je moralo biti" u režiji Egona Savina.

Do 26. oktobra na festivalu će učestvovati predstave "švabica" (JDP), "Pomorandžina kora" i "Muška stvar" (Atelje 212), "Došljaci" (Narodno pozorište iz Užica) i "Prljave ruke" (Pozorište "Bora Stanković", Vranje).

Prema izboru publike biće dodeljene nagrada za najbolju predstavu i nagrada za najboljeg glumca/glumicu.

Glavni i prateće programe odabrao je Umetnički savet, čiji su članovi Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač. (gore)

POLITIKA, 22. 10. 2009.

VRANJE – Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić otvorio je u sali pozorišta „Bora Stanković” u Vranju 29. festival „Borini pozorišni dani”.

Borisav „Bora” Stanković (1876-1927) je pripadao književnoj školi realizma, a njegovi romani i novele su opisali život ljudi sa juga Srbije.

„Sasvim je prirodno da Vranje odaje poštu svom velikom sinu koji je glas svog grada i svog kraja proneo ne samo kroz našu zemlju već i svuda gde je delo Bore Stankovića bilo prevedeno i izvođeno”, rekao je ministar Bradić.

„Zbog toga je logično što se u Vranju svake godine događa praznik pozorišta posvećen imenu i delu Bore Stankovića, ali ne samo zato što to delo treba da bude poštovano već zato što treba da bude i popularisano. Uvereni smo i da obaveza svih stvaralaca jeste u tome da ovo delo preispituju u vremenu i da njegovu vrednost afirmišu kao verodostojnost ovog trenutka”, istakao je on.

Ministar je ocenio da je ovaj festival „dobra prilika da se Borino delo sagleda iz novog ugla”.

„Ono je ugrađeno u individualne i institucionalne napore kulture da bude svoja i da čuva svoj nacionalni identitet. Na nama je da stvaramo ambijent u kome će talenti poput Bore Stankovića biti ponovo mogući. Građani ovog kraja imaju stvaralački potencijal koji je mogao da iznedri Boru Stankovića, a u budućnosti ko zna koga”, rekao je Bradić.

Publiku u pozorištu pozdravio je i gradonačelnik Vranja Igor Andonov.

Prethodno je u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju izložbu „Mira Stupica - 60 godina stvaralaštva” otvorio upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) Branko Cvejić.

Kao prvu predstvu u takmičarskom programu ansambl JDP-a izveo je dramu Branislava Nušića „Tako je moralo biti” u režiji Egona Savina.

Do 26. oktobra na festivalu će učestvovati predstave „Švabica” (JDP), „Pomorandžina kora” i „Muška stvar” (Atelje 212), „Došljaci” (Narodno pozorište iz Užica) i „Prljave ruke” (Pozorište „Bora Stanković”, Vranje).

Prema izboru publike biće dodeljene nagrada za najbolju predstavu i nagrada za najboljeg glumca/glumicu.

Glavni i prateće programe odabrao je Umetnički savet, čiji su članovi Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač. (gore)

Otvoreni 29. "Borini pozorišni dani"
Vranje, 22. oktobar 2009. (OK radio)

Ministar kulture Nebojša Bradić, sinoć je svečano otvorio 29. Borine pozorišne dane.

- Sasvim je normalno što Vranje odaje počast jednom od svojih najvećih sinova, koji je glas o ovom gradu i kraju proneo širom zemlje, i to ne samo širom ove zemlje, već i svuda u svetu gde je njegovo delo bilo prevođeno i izvođeno. Dobra je prilika da u izmenjenom konceptu "Borinih pozorišnih dana" ove godine sagledamo ovo delo iz jednog drugačijeg ugla, ali ne zaboravimo: Borino delo ugrađeno je u individualne ali i institucionalne napore kulture da bude svoja, da tako čuva nacionalni identitet i da kao takva ostane deo naših nastojanja za budućnost. Na nama je da stvaramo ambijent u kome će ovakvi pojedinci kakav je bio Bora Stanković, biti ponovo mogući - rekao je Bradić tom prilikom.

U nastavku programa Jugoslovensko dramsko pozorišta iz Beograda izvelo predstavu „Tako je moralo biti“ u režiji Egona Savina, a po tekstu Branislava Nušića.

Ono što karakteriše ovaj kulturni događaj sezone, jeste novi koncept Borinih dama i tema “Ženska stvar”. Manifestacija je zapravo počela izložbom posvećenom Miri Stupici i njenom 60 godišnjem radu, koju je otvorio upravnik JDP-a Branislav Cvejić.

Poštovaoci pozorišne i filmske umetnosti bili su u prilici da sinoć pogledaju glumačke portrete i scene iz predstava u kojima je igrala Mira Stupica.

Vranjska publika večeras će biti u prilici da pogleda predstavu”Švabica”, po tekstu Laze Lazarevića u režiji Ane Đorđević, i izvođenju glumaca JDP, a prateći i glavni program festivala nastavljajuu se sve do 26. oktobra, kada će festival biti završen proglašenjem pobednika i dodelom nagrade za najbolju ulogu. (gore)

Na startu „Tako je moralo biti” JDP-a
Vranje, Vranje Press, četvrtak, 22. oktobar 2009.

Sinoć je u Pozorištu Bora Stanković u Vranju, Nebojša Bradić, ministar za kulturu i informisanje, svečano otvorio 29. Borine pozorišne dane. Jugoslovensko dramsko pozorišta iz Beograda izvelo predstavu „Tako je moralo biti“u režiji Egona Savina, po tekstu Branislava Nušića.

„Sasvim je normalno što Vranje odaje počast jednom od svojih najvećih sinova, koji je glas o ovom gradu i kraju proneo širom zemlje, i to ne samo širom ove zemlje, već i svuda u svetu gde je njegovo delo bilo prevedođeno i izvođeno. Dobra je prilika da u izmenjenom konceptu Borinih pozorišnih dana ove godine sagledamo ovo delo iz jednog drugačijeg ugla, ali ne zaboravimo: Borino delo ugrađeno je u individualne ali i institucionalne napore kulture da bude svoja, da tako čuva nacionalni identitet i da kao takva ostane deo naših nastojanja za budućnost. Na nama je da stvaramo ambijent u kome će ovakvi pojedinci kakav je bio Bora Stanković, biti ponovo mogući“ rekao je Nebojša Bradić na otvaranju festivala.

’’Ne određuju teme kvalitet festivala već selektorski koncept koji će, nadam se, postojati i biti oštriji nego ranijih godina. Ukoliko se ovaj festival sa novom koncepcijom, pokaže dobro, a u Vranju ima odlične publike koja zna šta je dobro pozorište, siguran sam da je će predstave biti pune. Jer to je zaista kriterijum kvaliteta. Uveren sam da će festival imati svoju budućnost’’ izjavio je Predrag Ejdus na konferenciji za novinare koja je održana nakon predstave.

’’Mislim da je danas došlo do neke blage metastaze kada su žene u pitanju - da smo pokupile možda sve ono najgore iz onog vremena. Naravno ima tu i izuzetaka i izuzetnih osoba ali suštinski ne mislim da se mnogo toga promenilo, mislim da je Nušić baš pričao o toj malograđanskoj sredini i koliko god mi mislili da smo neka građanska sredina i gde god mi živeli i navodno nosili neki građanski duh, ja stičem utisak da smo i dalje na nivou - ko je šta uradio’’ prokomentarisala je Anita Mančić povod za postavku komada Branislava Nušića.

U okviru Pratećeg programa, Branko Cvejić, direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, svečano je otvorio izložbu Mira Stupica - 60 godina stvaralaštva, autorke Ksenije Šukuljević Marković, koju je za ovu priliku ustupio Muzej Pozorišne umetnosti Srbije. Tom prilikom, ekskluzivno je prikazan insert iz dokumentarnog filma realizovanog u čast 60 godina Jugoslovenskog dramskog pozorišta čiji je nezaobilazni deo Mira Stupica. (gore)

PREMIJERA - „Prljave ruke“ Ž. P. Sartra u adaptaciji i režiji Miloša Jagodića u vranjskom pozorištu „Bora Stanković“
„Danas“, 19. 10. 2009. Autor: Vojkan Ristić

U gubitničkom krugu

Mantra po kojoj nema večnih prijatelja i večnih neprijatelja već samo večnih interesa u Jagodićevom čitanju Sartrovog teksta „Prljave ruke“ dodatno je opterećena dilemom da li je zločin opravdan kada nije u funkciji njegovih inspiratora koji nastavljaju sa političkim pragmatizmom iako su isprljali ruke krvlju. Ovde je zločin opravdan tek toliko da otvori put ljudima koji nisu mogli da baš Oni budu čelnici vlasti zbog Njega.

Između zrna mudrosti i zrna metka postoji pragmatična veza vulgarnosti i političkih intersa koji se kose sa emocijama i realnošću, zbog kojih i Igo (Bojan Jovanović) odlučuje da ubije predsednika partije Oderera (Dragan Stanković) koji je spreman na koaliciju s aktuelnim režimom, iako pristalice partije nisu za metod tajne diplomatije i ulazak u vlast uz garancije međunarodne zajednice. Atentator odlazi u zatvor, a iz njega izlazi ponovo pred sud partije, koja je u međuvremenu i bez Oderera sklopila pakt s vlašću, a sada želi da se odrekne čoveka s krvavim rukama.

Kontrolišući emocije Jovanović savladava ovaj težak put gubitničkog kruga. U tome mu pomaže Olga (Tamara Stošić) koja pomirljivošću između ideala i koristoljuba traži sredinu i spas za člana partije koji se kao atentator ne uklapa u novi kurs. Dragan Stanković, kao predsednik partije, u predstavi deluje autoritativno, ali ponekad usporeno što umanjuje njegov značajan glumački kapacitet. Ninoslav Trajković (Karski) i Marko Petričević (Ivan) kao predstavnici vlasti i međunarodnog faktora igraju na zadatu temu ne iskačući iz rediteljske zadatosti. Crna trojka, političkog nasleđa partije posle ubistva njenog predsednika, u likovima Luja (Nenad Nedeljković), telohranitelja Slika (Aleksandra Mihajlovića) i Žorža (Saše Stojkovića) je funkcionalna i dobro uravnotežena. Slabiji deo predstave je ljubavna scena između Oderera i Džesike (Kristine Janjić) koja je nedovoljno naznačena.

U ovoj predstavi nema pobednika, već dominacije vulgarne politike u kojoj emocije nisu gorivo za opstanak na duže staze. Sličnost sa sadašnjim vremenom je sasvim namerna, iako je Sartr „Prljave ruke“ napisao krajem četrdesetih godina prošlog veka. (gore)

TEATROLOG IVAN MEDENICA UOČI FESTIVALA „BORINI POZORIŠNI DANI“
Glas javnosti, 17. 10. 2009

Izabrali smo komade koji, u različitim epohama, sredinama i na različite načine, problematizuju težnju za ženskim samoostvarenjem, što je samo drugo ime za ostvarenje slobode svakog čoveka, bez obzira na pol

Umetnički koncept 29. „Borinih pozorišnih dana“, koji će biti održani od 21. do 26. oktobra u Vranju, odvijaće se pod sloganom „Ženska stvar?“. NJegovi tvorci su članovi umetničkog saveta festivala Željko Hubač, Ksenija Radulović i Ivan Medenica koji objašnjava da je njihova ideja bila da se iz dela Bore Stankovića izdvoji jedna opšta i svevremena tema koja se, kao takva, prepoznaje i u savremenom dramskom i pozorišnom stvaralaštvu.
- Ona je, dakle, bila i glavni kriterijum prilikom izbor predstava. Hteli smo da se Borino delo „oduzme“ Vranju i njemu samom, prošeta Srbijom i svetom, da se potraže njegovi najuniverzalniji odjeci u delima drugih velikih umetnika, i da se onda, oplođeno i uvećano, vrati u Vranje, na Borine dane. Ove godine izabrali smo komade koji, u različitim epohama, sredinama i na različite načine, pokreću žensko pitanje, problematizuju težnju za ženskim samoostvarenjem, što je samo drugo ime za ostvarenje slobode svakog čoveka, bez obzira na pol - smatra Medenica.
- „Švabica“ Laze Lazarevića nas uči da su ženska i muška emancipacija neraskidivo povezane, jer tamo gde nema jedne nema ni druge. Zato je prvobitnom sloganu „ženska stvar“ dodat znak pitanja: ženska stvar nije samo ženska, za nju moraju da se bore i muškarci, jer je to jedini način da se i sami razviju u slobodne ličnosti. Ženska stvar je uvek, da parafrazirmo naziv komada nemačkog autora Franca Ksavera Kreca, koji takođe učestvuje na festivalu, i „muška stvar“ - naglašava poznati kritičar i teatrolog.

- Tamo gde Ibzenova Nora zalupi vrata za sobom ostavljajući, u potrazi za svojom ličnošću, dom, muža i decu, Stankovićeva Sofka „opet se vraća kući, opet seda do ognjišta, šara po pepelu, kuva kafu i srče je polako, odmereno, oblizujući svoje izgrižene zubima i navek rumene i vlažne usne“. Ako se ova teza, intelektualne provokacije radi, do kraja zaoštri, može se reći da se Bora, na svoj način, borio za „žensku stvar“ i tako bio, u zadivljujućoj širini svog duha, jedan od prvih srpskih feminista - ocenjuje Ivan Medenica.
Prema njegovim rečima, izabrana tema se može posmatrati u različitim kontekstima.
- Nacionalni istorijski kontekst, što najviše odgovara i samom Borinom delu, o svim izazovima srpskih patrijarhalnih sredina, preovlađuje u pričama Laze Lazarevića („Švabica“), Branislava Nušića („Tako je moralo biti“) i Milutina Uskokovića („Došljaci“). Pored njega, tu je i kontekst nemačke radničke sirotinje iz pedesetih godina („Muška stvar“), ali i savremenog srpskog društva u tranziciji koje poprima sve nakaradne odlike zapadnog potrošačkog društva („Pomorandžina kora“) - navodi Medenica i dodaje da se upravo u tom komadu, čiji je autor spisateljica mlađe generacije Maja Pelević, pokazuje da pitanje emancipacije nije stvar prošlosti, već da se ono, u drugom obliku, postavlja i danas, jer se, umesto stvarnog ostvarenja ženske ličnosti, nude surogat rešenja iz fundusa potrošačkog društva koje nije ništa manje retrogradno od patrijarhalnog.

BESPLATNE ULAZNICE
Kostimirani glumci pozorišta „Bora Stanković“ prošetaće danas u 12 časova pešačkom zonom u Vranju i tom prilikom zainteresovanim prolaznicima deliće promotivni materijal, ali i besplatne ulaznice za predstave iz Glavnog programa festivala. Da bi neko dobio dve karte, moraće da pogodi u kojoj se predstavi, sa aktuelnog repertoara ovog teatra, pojavljuje dramski lik u koji je glumac kostimiran. (gore)

Večeras premijera komada „Prljave ruke“
Vranje, Vranje Press, petak, 16. oktobar 2009.

Adaptaciju i režiju Teksta Ž.P. Sarta potpisuje reditelj iz Beograda Miloš Jagodić. U glavnoj ulozi pojavljuje se Dragan Stanković, uz noseću podršku Bojana Jovanovića.

U ansablu predstave je i iskusna Tamara Stošić, kao i Ninoslav Trajković, Nenad Nedeljković i Saša Stojković.Bitne uloge u ovom ostvarenju dodeljene su svežim diplomcima glume Kristini Janjić i Marku Petričeviću.Scenograf je Aleksandar Mihajlović, a muziku za predstavu uradio je Petar Antonović. Predstava „Prljave ruke“ uvršćena je i u zvanični program „29.Borinih pozorišnih dana“ koji će u Vranju biti održani od 21. do 26. oktobra.

- Verujem da će ovo biti predstava koju će vranjska publika pročitati kao hičkokovski triler – rekao je za Vranje Press, nakon predpremijere reditelj Jagodić.

Direktor pozorišta Nebojša Cvetković rekao je da očekuje „pravo vrednovanje predstave u periodu koji je pred njom“.

Premijera je zakazana za 20 sati na velikoj sceni Pozorišta „Bora Stanković“. (gore)