Press arhiva - sezona 2008/2009

Na ovoj stranici možete da pročitate intervjue, izveštaje sa konferencija za štampu i ostale informacije u vezi sa aktuelnim događajima u Pozorištu "Bora Stanković", objavljene od strane lokalnih i nacionalnih medija...

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Osvojite ulaznice za 29. Borine pozorišne dane u Vranju (AVP)

RAZGOVOR: IVAN MEDENICA, POZORIŠNI KRITIČAR (Vranjske)

BORINI POZORIŠNI DANI (Vranjske)

Nova premijera u vranjskom teatru (OK Radio)

INTERVJU - Reditelj Miloš Jagodić uoči premijere „Prljavih ruku“ u Vranju (Danas)

"Borini pozorišni dani" u Vranju (B92)

Razgovor: Miloš Jagodić, reditelj (Vranjske)

Kvalitet umesto kvantiteta (Glas javnosti)

REVIJA DOKUMENTARNOG FILMA “DOKUMENT 09"

Interakcijom protiv višegodišnjeg impotentnog elitizma (Danas)

Ivan Medenica selektor Borinih pozorišnih dana (Vranjske)

Nova premijera u vranjskom teatru (OK Radio)

Premijera u pozorištu "Bora Stanković" (RTV)

Denacifikacija ili dekontaminacija (Danas)

Miloš Jagodić režira Sartrove "Prljave ruke" u Vranjskom pozorištu (Danas)

Počela nova sezona u vranjskom teatru (OK radio)

Velike pare “na lepe oči” (Vranjske)

Predstava oko predstave (Večernje novosti)

Radivojević preko suda traži honorar (Danas)

Ulaznice kao „crni fond“ vranjske Talije (Danas)

Za 3 meseca zaradili više nego za 4 godine zajedno (OK radio)

Premijera u vranjskom pozorištu: Srbija kao tajkunski hipermarket (AVP)

CVRČAK I MRAVI - Konferencija za štampu

INTERVJU SA NEBOJŠOM CVETKOVIĆEM, direktorom Pozorišta "Bora Stanković"

INTERVJU - NENAD NEDELJKOVIĆ, glumac pozorišta "Bora Stanković"

ROBOLJUPCI - Konferencija za štampu

INTERVJU: NEBOJŠA CVETKOVIĆ, BUDUĆI DIREKTOR POZORIŠTA

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Osvojite ulaznice za 29. Borine pozorišne dane u Vranju
Vranje, Vranje Press, petak, 16. oktobar 2009.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Borini likovi imaju frojdovsku dubinu

RAZGOVOR: IVAN MEDENICA, POZORIŠNI KRITIČAR
Valentina Milenković (Vranjske), 15. 10. 2009

    Osnovna ideja je bila da u samom Borinom delu treba pronaći temu koja može da bude osnova za umetnički koncept celog festivala. Tragali smo za temama i motivima univerzalnog i modernog karaktera, koje možemo, dakle, da pronađemo i u delima autora iz kasnijih vremena ili drugih sredina - kaže jedan od selektora "Borinih pozorišnih dana"

    Sa dr Ivanom Medenicom, pozorišnim kritičarem iz Beograda, jednim od ovogodišnja tri selektora Borinih pozorišnih dana, razgovarali smo o novom umetničkom konceptu festivala, o traženju i profilisanju puta kojim bi trebalo da se krene u izvlačenje iz inercije i letargije, te krize lokalnog, nacionalnog i folklornog u koji je upao poslednjih godina.

    SVETSKO, A NAŠE

    Konzervativni kritičari bi rekli da je novi koncept „Borinih pozorišnih dana" put da se izgubi vranjski kulturni identitet. Da li u tome prepoznajete strah od promena, za koje su se nominalno svi zalagali?
    - Strah od promena za koje su se svi, navodno, zalagali nije nikakva specijalnost Vranja, jer nije mnogo drugačije ni u Beogradu, niti u drugim delovima Srbije. Zar zbog te panike, u kombinaciji s prljavim interesima i nečistom savešću, Srbija nije tragično izgubila i prvog demokratski izabranog premijera? Mnoge stvari su ostale iste, pa je tako, na primer, nasilništvo sistematski nagomilavano i negovano tokom devedesetih, sada samo dobilo novu adresu, o čemu svedoče jezivi događaji koji su se odigrali u Beogradu prošlog meseca... Što se tiče straha od promena u kontekstu « Borinih pozorišnih dana », taj strah nema, zaista, nikakvu osnovu. Kao što će se videti, ceo koncept 29. Borinih pozorišnih dana proistekao je, a na bazi savremenih tumačenja umetnosti i slobodnih asocijacija i povezivanja, iz dela Borisava Stankovića. Selekcijom hoćemo da ukažemo na ono što je svetsko i moderno u njegovom delu, ali time ne negiramo njegovu lokalnu dimenziju. Ta lokalna - folklorna i nacionalna - dimenzija godinama je bila vladajuća u tumačenju Borine književnosti, pa je sada vreme da se stvari zarotiraju i napravi ravnoteža. Ako mi dozvolite da parafraziram reklamu, koncept 29. Borinih pozorišnih dana mogao bi da se svede i na ono « svetsko, a naše ». Meni je, recimo, žao što u selekciji nema mnogo više stranih tekstova koji su, po ženskom pitanju, bliski njegovom delu; recimo Ibsenovih ili Strindbergovih.
    Kada ste se prihvatili zadatka člana umetničkog saveta 29. Borinih pozorišnih dana, šta ste prevashodno imali na umu?
    - Glavni razlog bilo je to što izuzetno cenim i volim delo Bore Stankovića, posebno roman "Nečista krv" za koji smatram da spada u sam vrh srpske proze. Osnovna ideja je bila da u samom Borinom delu treba pronaći temu koja može da bude osnova za umetnički koncept celog festivala. Tragali smo za onim temama i motivima koji su univerzalnog i modernog karaktera, koje možemo, dakle, da pronađemo i u delima autora iz kasnijih vremena ili drugih sredina. Želeli smo da tim konceptom ukažemo na univerzalne i savremene dimenzije njegovog dela, a koje se kao što sam već rekao, često posmatra kao isuviše lokalno, folklorno, nacionalno. Tako smo, veoma brzo i lako, došli do teme i slogana "Ženska stvar?".
    Da, to je i podnaslov ovogodišnjeg festivala. O čemu se, zapravo, radi?
    - Mislim da je to više nego očigledno. Reč je o mestu i značaju koje ženske sudbine imaju u delima Bore Stankovića. Ono što ih sve povezuje jeste čežnja, možda i potpuno nesvesna, za punim razvojem njihovih ličnosti, a putem emocionalnog i seksualnog samoostvarenja. Borini likovi imaju frojdovsku dubinu i to je, između ostalog, ono što ih čini vrlo savremenim. Tim čežnjama suprotstavlja se jedna osujećujuća, konzervativna i zatvorena sredina, a to nije samo Vranje iz onog doba već i cela ta patrijarhalna Srbija. Pošto danas u Srbiji dolazi do obnove konzervativnih vrednosti, sudbine Borinih, i ne samo njegovih junakinja, odlična su platforma za sagledavanje ovih problema. Predstave koje smo izabrali za selekciju otvaraju, između ostalog, i "žensko pitanje", ali kao sastavni deo opšteg problema slobodnog razvoja bilo kog pojedinca, nevezano za njegov pol, u konzervativnom okruženju. Sloganu festivala je dodat znak pitanja upravo zato što smo hteli da pokažemo da „ženska stvar" nije samo ženska, da za nju moramo da se borimo i mi, muškarci, jer je to jedini način da se i sâmi razvijemo u slobodne ličnosti. U većini izabranih predstava, to konzervativno okruženje je nacionalno i istorijsko ("Švabica" Laze Lazarevića, "Tako je moralo biti" Branislava Nušića i "Došljaci" Milutina Uskokovića), u nekima strano (nemački proletarijat iz pedesetih godina u "Muškoj stvari" Franca Ksavera Kreca), a u nekima je to savremeno potrošačko društvo, koje nije manje nazadno od patrijarhalnog u pogledu razvoja slobodne ličnosti ("Pomorandžina kora" Maje Pelević).

    MADONA, GUČA, EGZIT

    Koliko ima istine u teorijama nekih kritičara da vranjska publika, ili bilo koja druga publika u unutrašnjosti, nije u stanju da razume ili prihvati angažovane tekstove ili savremene domaće dramske pisce (M. Marković, B. Srbljanović, D. Kovačevića, LJ. Simovića isl)?
    - Ne poznajem pozorišnu publiku Vranja, niti većine gradova u unutrašnjosti, ali iskreno verujem da su ti « kritičari », ko god oni bili, prestrogi i čak nepravedni. Ako se i složim da su komadi Milene Marković i Biljane Srbljanović malo teži u pogledu njihove forme, pa da bi zato njihove teme, uključujući i društveni angažman, mogle teže da se probijaju do publike, ne vidim kakav bi problem u razumevanju mogao da bude s komadima Dušana Kovačevića i Ljubomira Simovića? Oni su uveliko klasika, njihova forma nije preterano složena, a kritika mentaliteta bliska svakome s ovih prostora... Mislim da su gledaoci slični glasačima ili đacima; rado se povedu za lakšim rešenjima, skloni su da idu linijom manjeg otpora, ali umeju da prepoznaju prave vrednosti, makar i nesvesno i intuitivno, i prigrle ih pre ili kasnije. Nezavisno od koncepta koji je, uostalom, bitan samo pozorišnim profesionalcima, selekcija 29. Borinih pozorišnih dana nudi upravo te najviše umetnički vrednosti, čiju će emocionalnu stranu svaki gledalac moći da oseti. Ta umetnička vrednost garantovana je činjenicom da će vranjska publika ove godine imati priliku da vidi predstave u režiji jednog Egona Savina ili Gorana Markovića, dok će scenom prodefilovati, u izuzetnim ostvarenjima, glumačke veličine kao što su Miša Janketić, Predrag Ejdus, Gorica Popović, Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Vojin Ćetković ili mlade zvezde kao Srđan Timarov, Marija Vicković i drugi.
    Recesija se oseća svuda. Kako se pozorišna umetnost snalazi u tranziciji? Koji je ključ opstanka, budući da pozorište nije jeftina umetnost?
    - Pozorište definitivno nije jeftino i zato ono ne sme da bude prepušteno tržištu, kao ni jedna ozbiljna umetnost, uostalom. Jasno je da će, u doba recesije, doći do smanjivanja budžeta u oblasti kulture, ali zato je veoma bitno kako će se deliti ta smanjena sredstva. Njih bi uvek trebalo da bude za hrabru, istraživačku i provokativnu umetnost, onu koja ne može da preživi samo od prihoda s blagajne. Nedopustivo je da se iz državnog bužeta finansiraju ili sufinansiraju kulturne manifestacije komercijalnog tipa, kao novogodišnji koncerti Željka Joksimovića u Novom Sadu, Madonin koncert u Beogradu, Guča ili Egzit. Državni novac treba da se čuva za inovativne i rizične umetničke projekte. Država ne treba da podržava ziheraške uspehe u kulturi, već utemeljene i opravdane rizike. To je jasno kao dan u svakoj zemlji s razvijenom kulturnom politikom, što Srbija nije.

PROFIL

      Dr Ivan Medenica je teatrolog i pozorišni kritičar. Diplomirao je
 dramaturgiju 1995. godine na FDU, magistrirao na istom fakultetu 2002, a
 doktorirao 2006 godine. Zamenik je Generalnog sekretara Međunarodne
 asocijacije pozorišnih kritičara IATC. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

BORINI POZORIŠNI DANI

Koncepcijski zaokret
Kompletan finansijski izveštaj obećan je nakon festivala koji građane neće koštati ni dinara.

Valentina Milenković (Vranjske), 15. 10. 2009.

Organizacioni odbor 29. Borinih pozorišnih dana (koji je radio u sastavu: predsednik Igor Andonov, potpredsednik Zoran Najdić, Branimir Stojančić, Danijela Đorđević i Nebojša Cvetković), obelodanio je program ovogodišnje manifestacije (21- 26. oktobar), ali i koncepcijske i organizacione promene u odnosu na prethodni period. Javnosti je prezentovan način nagrađivanja, sastav žirija i umetničkog saveta, sadržaj pratećih programa i statut manifestacije. Za sada smo ostali uskraćeni za informaciju koliko sve to košta, ali je Andonov kompletan finansijski izveštaj obećao nakon festivala, obavestivši novinare jedino to da Borine dane finansira 14 sponzora i republičko Ministarstvo kulture sa milion dinara.
- Festival građane Vranja neće koštati ni dinara - rekao je Andonov.
Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta "Bora Stanković" rekao je da je do promena u organizaciji i koncepciji u odnosu na prethodne manifestacije najviše doprineo Umetnički savet, sastavljen od eminentnih imena srpskog teatra:
- Umetnički savet radio je u sastavu Ivan Medenica, pozorišni kritičar, Ksenija Radulović, teatrolog i direktorka Pozorišnog muzeja Srbije i Željko Hubač, dramski pisac i dramaturg zaposlen u Narodnom pozorištu u Beogradu - kazao je Cvetković.
U okviru pratećeg programa, koji će se odvijati u Američkom kutku, pozorišnom klubu "Talija" i Galeriji Narodnog muzeja, biće emitovani video snimci predstava iz kolekcije Muzeja pozorišne umetnosti Srbije nastali prema delima Borisava Stankovića, održavaće se promocije knjiga, kao i izložbe iz oblasti pozorišne umetnosti.
I ove godine će biti dodeljene nagrade za najbolju predstavu (po izboru publike) i za najboljeg glumca, odnosno glumicu po izboru žirija koji će raditi u sastavu: Zoran Dimić, profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu, Danijela Đorđević, direktorka Biblioteke "Bora Stanković" i Bojan Jovanović, glumac vranjskog pozorišta. Tema 29. Borinih pozorišnih dana je „Ženska stvar?" a radi se o želji organizatora da se pozabavi emancipacijom žena u konzervativnom društvu.
Komlet karata košta 2. 900 dinara (pojedinačno 600 dinara za gostujuće, odnosno 300 dinara za vranjsku predstavu).

PROGRAM FESTIVALA
Na samom početku 29. Borinih pozorišnih dana, 21. oktobra videćemo predstavu Jugoslovenskog dramskog pozorišta "Tako je moralo biti" Branislav Nušić, režija Egona Savina. Potom 22. oktobra još jedna predstava JDP-a "Švabica", Laza Lazarević, režija Ana Đorđević, 23. oktobra "Pomorandžina kora", Maja Pelević, režija Goran Marković, a 24. oktobra "Muška stvar" Ateljea 212, F. K. Krec, režija Miloš Lolić. Dan kasnije videćemo predstavu "Došljaci" Narodnog pozorišta iz Užica, Milutin Uskoković, režija Aleksandar Saša Lukač, a poslednjeg dana, 26. oktobra, domaćini će odigrati "Prljave ruke" Žan Pol Sartr, u režiji Miloša Jagodića. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Nova premijera u vranjskom teatru
Vranje, 13. oktobar 2009. (OK radio)

U petak 16. oktobra u vranjskom teatru biće izvedena druga ovogodišnja premijera, predstava "Prljave ruke", u režiji Miloša Jagodića.
Direktor teatra Nebojša Cvetković ističe da u komadu igraju i mladi glumci tek došli sa Akademije, ali i oni iskusni, i da aktuelna priču Žana Pola Sartra nosi jedinstvenu poruku za vreme u koje živimo.
Sličnog je mišljenja i reditelj Miloš Jagodić koji je naglasio da nije slučajno što su on i direktor Cveković odlučili da baš sada na scenu postave politički triler „Prljave ruke“, i iznosi svoju opservaciju kako je uopšte došao na ideju da radi Sartra, i to baš ovaj tekst.
Jagodić je kazao da ova predstava budi emocije i da zajedno sa njima želi da pošalje jasnu poruku, ili kako kaže, vapaj, da nešto treba menjati u društvu, i ističe nemoć pozorišta da bilo šta menja.
Ovom predstavom Vranjanci će praktično i zatvoriti ovogodišnje „Borine pozorišne dane“, koji počinju 21. i traju do 26. oktobra. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

INTERVJU - Reditelj Miloš Jagodić uoči premijere „Prljavih ruku“ u Vranju

V.Ristić, "Danas", 13. 10. 2009.

Oštar triler s erotskim nabojem

Premijerom Sartrovih „Prljavih ruku“ može se reći da vranjsko pozorište u okviru svoje repertoarske politike zatvara jednu trilogiju, koja je počela Čehovljevim „Paviljonom br 6“, nastavljena „Roboljupcima“ po Pekićevom „Zlatnom runu“.

„Tačku stavljamo jednom oštrom triler predstavom, s blagim erotskim nabojem u kojoj se jasno prepoznaje vreme koje živimo u zemlji, u kojoj se nikada nije desio 6. oktobar“, kaže u razgovoru za Danas, Miloš Jagodić, reditelj iz Beograda koji je duže od mesec dana na svom radnom zadatku „prvi komšija“ Vranjanaca. Pretpremijera „Prljavih ruku“ zakazana je za 15. oktobar, a premijera za 16. na Velikoj sceni, čime će ovaj teatar i zvanično otvoriti ovogodišnju sezonu.

Da li posle Čehova, Pekića i sada Sartra, vranjsko pozorište ide onim izazovno nesigurnijim putem, za razliku od dosadašnjeg repertora u kome su dominirale predstave tradicije?

- Rukovodstvo vranjskog teatra je već u prvim razgovorima sa mnom imalo potpuno neprovincijsku ideju šta bismo radili. Procenili smo da je ovo pravi trenutak za „Prljave ruke“. Slažem se da je za ovaj ansambl još jedan izazov putovanja neutabanim stazama. Odlično je da na repertoaru sada ima predstave koje nisu samo tradicija i po tekstovima koji su na dijalektu. Predložio sam direktoru Cvetkoviću da u novoj sezoni treba razmišljati i o Šekspiru, Molijeru. Ako treba slomiti zube onda ih, verujte mi, vredi slomiti na Šekspiru.

Ne upada li na taj način ovaj, ipak limitirani ansambl, u dvostruku zamku ukoliko se „dohvati“ Hamleta, da ne napravi iskorak, a da pri tom izgubi na svom prepoznatljivom identitetu?

- Naša zemlja je postala tragično mala, pređete je boljim autom za pet sati. Ono što se desilo u Subotici zna se i u Vranju i obratno. Otuda nijedan komad, nijedan autor ne nailazi na isti pristup. Ja nisam znao da će paralelno sa vranjskom premijerom „Prljavih ruku“, isti tekst početi da se radi u Ateljeu 212. Neko drugo čitanje, drugi glumci, drugačija dinamika... Vi ovde imate već tu prepoznatljivu klasiku, jer Bora nije lokalni već evropski pisac i sasvim sigurno je da bi vranjskim glumcima bilo dragoceno da progovore jezikom Hamleta. To bi bio samo dodatak, iako, slažem se ima izazova zamki. No, misija pozorišta nije samo da zabavlja, već i da edukuje pojedinca koji mora da gledajući i slušajući iz sale izađe s nekim stavom, iako mu mnogo toga u prvom trenutku nije jasno.

Sve ovo hrabro zvuči, pa ipak sasvim konkretno kako vama izgleda raditi u teatru daleko od prestoničkih događanja?

- U maloj zemlji gde se sve zna, gde prečesto isuviše naivno verujemo političarima i njihovim obećanjima, za mene je provincija stanje duha, a manje geografski pojam. Ovde u Vranju sam, družeći se s ljudima unutar i van pozorišta, video dobru duhovnu kondiciju, čak i veliku spremnost na prkosne izazove, ali ne inadžijskog modusa. Tu je bitna interakcija između reditelja koji treba da ožari ljude s kojima radi, da im dozvoli da iskažu svoju reakciju na tekst i rediteljske zahteve. U toj fluidnoj razmeni energije na kraju uživa publika. Jer, glumci, pa i ja kao reditelj, uvek otkriju nešto novo gde god radili.To je usud da pozorište volite u sebi, ma gde bili.

Danas se predstave ne zabranjuju, ali su osuđene na opasnu varijantu finansijskog ignorisanja?

- Verovatno bi političari zabranjivali neke predstave, ali se boje političkih posledica. No, finansijsko ignorisanje može nas dovesti u komercijalno-kamernu estradu. Nigde bez mecene, ma to bio pojedinac, preduzeće, država nije bilo i neće biti umetnosti. Tako možemo da dođemo u situaciju jeftinog podilaženja ukusu publike i potonemo u ambis antiestetike. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

FESTIVAL „BORINI POZORIŠNI DANI“ OD 21. DO 26. OKTOBRA U VRANJU

Glas javnosti, 11. 10. 2009.

Kvalitet umesto kvantiteta (Glas javnosti)

U glavnom programu, čiji je lajtmotiv emancipacija žena u konzervativnom društvu, biće odigrano šest predstava, a festival će otvoriti komad „Tako je moralo biti“ JDP

Pod sloganom „Manje, a više“, u pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju od 21. do 26. oktobra biće održan 29. festival „Borini pozorišni dani“.
Direktor vranjanskog teatra, koji je i organizator festivala, Nebojša Cvetković kaže da će predstojeća manifestacija, za razliku od dosadašnjih, trajati kraće iz „praktičnih razloga“.
- Naša namera je bila da na uštrb kvantiteta poboljšamo kvalitet manifestacije. Po prvi put pored glavnog imamo i veoma bogat prateći program. „Borini pozorišni dani“, najvažnija kulturna manifestacija u Vranju, po prvi put neće koštati poreske obveznike ni dinara jer smo celokupan budžet uspeli da obezbedimo od sponzora i donatora. Takođe po prvi put festival ima i svoj statut - navodi Cvetković.
O izboru predstava koje će se naći u glavnom programu, kao i o pratećem programu festivala odlučivao je Umetnički savet u čijem sastavu su radili Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač.
 Njih troje ističu da su kvalitetnim predstavama u glavnom programu, koje objedinjuje savremen koncept, interesantnim pratećim sadržajima, pokušali da jednoj od najznačajnijih pozorišnih manifestacija u Srbiji, polako vrate stari sjaj.
Festival će otvoriti komad Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Tako je moralo biti“, po tekstu Branislava Nušića i u režiji Egona Savina sa Anitom Mančić, Nebojšom Dugalićem, Vojinom Ćetkovićem i Predragom Ejdusom u glavnim ulogama.
Narednih dana, u glavnom programu čiji je lajtmotiv emancipacija žena u konzervativnom društvu, biće izvedene i predstave „Pomorandžina kora“ (Atelje 212), „Švabica“ (JDP), „Došljaci“ (Narodno pozorište Užice), „Muška stvar“ (Atelje 212) i „Prljave ruke“ (pozorište „Bora Stanković“ Vranje).
U pratećm programu prikazaju se video snimci predstava nastalih prema delima Borisava Stankovića (iz kolekcije Muzeja pozorišne umetnosti Srbije), održaće se promocije nekoliko knjiga, kao i izložba iz oblasti pozorišne umetnosti.
Prema izboru publike, i ove godine će biti dodeljena Nagrada za najbolju predstavu, kao i Nagrada za najboljeg glumca i glumicu.
Festival „Borini pozorišni dani“ osnovan je 1979. godine, na inicijativu dugogodišnjeg upravnika i reditelja pozorišta „Bora Stanković“ Radoslava Radivojevića, uz podršku tada malobrojnih istomišljenika i vranjanske privrede, u čast jednog od najznačajnih predstavnika srpskog realizma Borisava Stankovića. Do sada je, u okviru „Borinih pozorišnih dana“, prikazano 450 najboljih srpskih predstava iza kojih je „potpisano“ 190 dramskih pisaca i 150 reditelja.(gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

"Borini pozorišni dani" u Vranju

B92, 6. 10. 2009

U Vranju će od 21. do 26. oktobra. biti održan 29. po redu pozorišni festival “Borini pozorišni dani”.

Ovogodišnje izdanje “Borinih pozorišnih dana” predstavlja koncepcijski i organizacioni zaokret u odnosu na prethodne festivale, budući da je ove godine o odabiru pozorišnih predstava koje će činiti glavni program, kao i o pratećem programu festivala odlučivao Umetnički savet u čijem su sastavu radili Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač.

U okviru glavnog programa festivala biće prikazano šest predstava koje su se umetničkim dometima istakle u ovogodišnjoj domaćoj pozorišnoj produkciji, dok će u okviru pratećeg programa biti emitovani video snimci predstava nastalih prema delima Borisava Stankovića (iz kolekcije Muzeja pozorišne umetnosti Srbije), održaće se promocije knjiga, kao i izložbe iz oblasti pozorišne umetnosti.

Prema izboru publike, i ove godine će biti dodeljene Nagrada za najbolju predstavu i Nagrada za najboljeg glumca/glumicu.

Moto 29. Borinih dana glasi „Ženska stvar?“ i ukazuje na temu predstojećeg festivala - emancipacija žena u konzervativnom društvu.

”Borini pozorišni dani” nastali su 1979. godine, na inicijativu dugogodišnjeg upravnika i reditelja Pozorišta “Bora Stanković”, Radoslava Radivojevića, uz podršku tada malobrojnih istomišljenika i vranjanske privrede u čast jednog od najznačajnih predstavnika srpskog realizma Borisava Stankovića. Manifestacija je u međuvremenu postala značajno kulturno obeležje grada Vranja i domaće pozorišne umetnosti. Do sada je, u okviru “Borinih pozorišnih” dana, prikazano 450 najboljih srpskih pozorišnih predstava iza kojih stoji 190 dramskih pisaca i 150 reditelja.

Festival se održava u pozorištu “Bora Stanković” u Vranju, jednom od najstarijih srpskih pozorišta, u kom je prva predstava postavljena daleke 1896. godine. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Razgovor: Miloš Jagodić, reditelj

Volim strastveno pozorište

Autor: Valentina Milenković, "Vranjske"

Pozorište mora biti sponzorisano od strane nekog bogatog čoveka, firme, grada ili države, jer je to jedina garancija da neće otići u najniže moguće oblike podilaženja ukusima publike

U Pozorištu "Bora Stanković" ovih dana se privodi kraju rad na predstavi "Prljave ruke", po tekstu francuskog filozofa i pisca Žan Pol Sartra. Reč je o takozvanoj angažovanoj literaturi koja, mada napisana još 1948. godine, sjajno oslikava našu stvarnost. Na pitanje da li se može vladati čistih ruku ili je to samo teza zaluđenika, fakira i monaha i izgovor intelektualcima da ne rade ništa, pokušaće da da odgovor Miloš Jagodić, koji potpisuje adaptaciju i režiju. Premijera je zakazana za 16. oktobar.

ŽRTVE I DŽELATI

VRANJSKE: Desilo se da će vranjsko pozorište pre Ateljea 212, koji to ovih dana najavljuju, imati premijeru "Prljavih ruku", Ž. P. Sartra. Zašto ste odabrali baš ovaj tekst?

JAGODIĆ: Verovatno su Nikita Milivojević i Kokan Mladenović prepoznali u tom tekstu isto što i ja i direktor Cvetković, a to je njegova neverovatna aktuelnost. Sartr je pisao o svom vremenu, opisujući kako komunizam i socijalizam nisu dosledni sami sebi, prepoznajući ono što je univerzalno za svaku vlast i svaki društveni sistem. Ja sam, u svojoj adaptaciji, izbacio priču o komunizmu i socijalizmu jer to više nije zanimljivo, a ostavio univerzalne teme, dileme i pitanja koje se tiču vlasti. Meni nije trebala potvrda Ateljea 212 da vidim da li sam u pravu ili nisam, ali mi je drago što je to još neko prepoznao. To je pre svega kompliment Sartru i "Prljavim rukama". Sa druge strane, savest mi je mirna jer sam sa Cvetkovićem još pred kraj prošle sezone dogovorio da radim ovaj komad, znači ne prepisujemo ništa od Ateljea 212. Obojica smo hteli da kažemo nešto protiv onoga što se danas zbiva u politici ove zemlje.

Da li hoćete da kažete da se vi u svojoj adaptaciji bavite u stvari trgovinom petooktobarskom revolucijom?

- Da, jer kako je moguće da su ljudi koji su pre petog oktobra bili na dve potpuno suprotne strane, DS i SPS, danas istomišljenici? Kako je moguće da su njihovi partijski programi skoro identični? Devet godina nakon "petooktobarskih promena" svima je apsolutno jasno da šestog oktobra nikada neće biti.

Od svake nove predstave očekujemo da nam da odgovore i da otvori neka nova pitanja. Koje je osnovno pitanje koje postavlja ova predstava?

- Pitam - ko je ovde lud? Ovaj komad ima vrlo jasnu političku konotaciju i samim tim ni ja se ne mogu postaviti kao apolitičan. Nisam napravio politički plakat ni pamflet, ne plediram ni za jednu stranu. Ja postavljam, na umetničkom nivou, pitanje - kako je moguće sklopiti savez sa ljudima koji su bili dželati?Dokle smo stigli i da li ćemo doveka ginuti za ideju koju će posle nekog vremena neki drugi ljudi proglasiti besmislenom? U ovom komadu postavljam pitanje relativnosti žrtve i dželata. Šta znači biti žrtva, a šta dželat jedne ideje, dželat toj žrtvi? Ne znači ništa, to dođe na isto... To ćete videti i na kraju ove predstave.

Da li ste imali uvid u žanrove koji su se do sada negovali u ovom pozorištu i da li mislite da je skretanje ka takozvanim angažovanim tekstovima dobra stvar?

- Godinama sam, zahvaljujući festivalima i gostovanjima ovog pozorišta po celoj Srbiji, pratio šta rade i stekao sam utisak da se previše bave lokalnim temama. Da me neko ne shvati pogrešno, Bora Stanković nije lokalni pisac, on piše na veličanstven način, ali nije dobro stalno se baviti jednim piscem, jednim žanrom, istim glumcima. U umetnosti je važno, kao i u kući, da stalno otvarate prozore, da pravite promaju. Radim predstave koje gledaju ka velikom svetu, ka Evropi, jer ako ne napravimo korak ka njemu, mi nikad tamo nećemo ni stići.

POVRATAK DRAGANA STANKOVIĆA

U vašoj podeli igra i Dragan Stanković i to je na neki način njegov povratak na ovu scenu. Kako ste birali glumce?

- Gledao sam uživo nekoliko vranjskih predstava, neke i na snimcima i već sam bio stekao neku svoju podelu u glavi. Hteo sam da budem fer najpre prema Sartru i ovom komadu, pa sam organizovao iščitavanje teksta sa svim raspoloživim glumcima. Želeo sam da budem siguran da su ti glumci koje sam video u nekim drugim ulogama, zaista odgovarajući za uloge u "Prljavim rukama". Na žalost pozorište je puno nepravdi. Glumčeva sudbina je takva da on uvek bude biran, a rediteljeva da je on uvek taj koji bira. Meni se čini da je Dragan Stanković pravi izbor, ono što osećam da taj čovek u predstavi treba da bude. Komad je već postavljen, polako odlazi od mene i sve više postaje glumački. Nisam se prevario ni kada sam se odlučio i za ove sasvim mlade glumce. Oni su veoma talentovani i veruju da sve ovo ima smisla. I ja sa njima, posle dugo godina, ponovo verujem da sve ovo ima smisla.

Koju vi vrstu pozorišta, lično, najviše volite?

- Najviše volim pozorište u kome je život bez dosadnih detalja u prvom planu. Volim pametno, ali i strastveno pozorište, jer sam ubeđen da je uzaludno biti pametan, bez emocija! Umetnost nije umetnost, ako u čoveku kome je upućena ne probudi emociju, bilo da nekoga rasplačete ili nasmejete. A ako mu uz to servirate i nešto pametno, vi ste uradili pravu stvar.

A kako razmišljate kada se radi o tome da pozorište mora i da zaradi novac?

- Pozorište treba da bude komercijalno, ali ne samo to jer se tada pretvara u estradu. Pozorište mora biti sponzorisano od strane nekog bogatog čoveka, firme, grada ili države, jer je to jedina garancija da neće otići u najniže moguće oblike podilaženja ukusima publike.

Jedno vreme ste bili umetnički direktor u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović" u Zrenjaninu. Pozorište "Bora Stanković" nema umetničkog direktora, pa nas zanima koliko je za jedno pozorište bitno da ga ima?

- Ja mislim da je najbitnije da jedno pozorište ima umetničkog direktora, s tim što to može biti i direktor. Svako pozorište ga ima, da li u liku direktora zajedno ili odvojeno to je manje važno. Dobro bi bilo da saradnici ovog pozorišta budu mladi ljudi jer se na taj način obezbeđuje fenomenalna energija koju po prirodi stvari maldi ljudi nose u sebi.

Režirate na radiju, televiziji i u pozorištu. Razlikuje li se to?

- Režija je režija, ali je razlika u načinu mišljenja. Pozorište ima svoje zakonitosti, svoj način mišljenja i svoja izražajna sredstva. U tome je suština razlike izmežu radija, televizije i pozorišta. Po jednom skorašnjem istraživanju Radio Beograda, onda kada je najlošija slušanost radio drama, a one idu svake večeri u pola sedam, imamo 25 hiljada slušalaca, a to je svake večeri 30 punih predstava JDP-a, recimo!

Šta biste voleli da režirate u pozorištu?

- Posle petnaest godina rada u pozorištu, uveren sam da ne biraju reditelji tekstove, nego obrnuto. Zašto se neko uhvati za neki komad? To je isto kao sa ženama, zašto ti se jedna dopada, a druga ne? Jedino racionalno objašnjenje je to da je to iracionalno! Voleo bih da radim velike teme, grčke tragedije, Šekspira, da dramatizujem Dostojevskog...

ПЕТООКТОБАРСКА ПРЕВАРА

- Био сам учесник студентских демонстрација ‘95/96, а потом и петооктобарских протеста. Када сада гледам те снимке на телевизији, мени се плаче. Не зато што сам био тамо, био бих поново јер је то у том тренутку било логично за било ког мислећег човека у Србији, него зато што се на тим снимцима види вера људи. Ја се сећам и сопствене вере и сопственог уверења да је то права ствар. Данас ми се плаче, јер смо сви ми, заправо, били преварени. На жалост то се кроз садашњу власт види и овај комад говори управо о томе.

**********

ПРОФИЛ

Милош Јагодић (1972) је дипломирао позоришну и радио режију ФДУ у Београду. До сада је урадио тридесетак позоришних и више од сто радио драма. Од 2000. је запослен у драмском програму Радио Београда, а од ове године је и професор позоришне режије на Академији уметности у Београду. Од 2002. до 2004. био је уметнички директор Народног позоришта „Тоша Јовановић" у Зрењанину. (gore)

REVIJA DOKUMENTARNOG FILMA “DOKUMENT 09"

Autor: Valentina Milenković, "Vranjske"

U skladu sa najavama Nebojše Cvetkovića, direktora Pozorišta da će pokušati da od ove ustanove napravi multimedijalni dragstor kulture, u trajanju od 23. do 26. septembra, kreće prvi u nizu takvih događaja – revija dokumentarnog filma “Dokument o9” - Život nije laž.
- Ove godine organizacija revije je znatno ozbiljnija nego prethodnih godina, što je i logično jer ona vremenom poprima sve ozbiljniji karakter. Uspeli smo da dovedemo najbolje tako da tvrdim da niko u Srbiji ove godine neće imati kvalitetniji program. Biće prisutno 12 autora sa 16 filmova, većina njih će se i pojaviti na reviji, a prvi put smo bili u mogućnosti da osmislimo i prateći program. Istakao bih da su svi filmovi izuzetno kvalitetni, novi, nagrađivani na mnogobrojnim festivalima u zemlji i inostranstvu. U pratećem delu programa imamo promocije knjiga, izložbu fotografija i koncerte. Svi autori su se odrekli honorara i pristali da dođu u Vranje samo da bi promovisali svoje radove. To je, u neku ruku, i potvrda našeg kvaliteta – kaže Slađan STOJANOVIĆ, pokretač međunarodne smotre dokumentarnog filma “Dokument”.
Sa njim se složio i lokalni ministar kulture Zoran Najdić, dodajući da manifestacija košta oko 70.000 dinara, što je veoma malo posebno ako se zna da smo dobili četiri dana kvalitetnog i sadržajnog programa.
- Milica Kuzmanović – Janković, pomoćnica ministra kulture, nedavno je bila u Vranju i tom prilikom je pokazala izuzetno interesovanje za ovu smotru dokumentarnog filma. Prepoznala je našu ozbiljnu nameru da ona u dogledno vreme preraste u regionalni festival dokumentarnog filma. Reviju ćemo od sada organizovati pod pokroviteljstvom Pozorišta jer nam je njegova reprezentativna sala potrebna i zbog utiska koji želimo da ostavimo na goste, kako bismo u budućnosti mogli da računamo na još poznatije i značajnije autore – najavljuje Najdić.
Svi programi su besplatni i odvijaće se u večernjim satima. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vranje dobija novi kulturni kutak u pozorišnom klubu "Talija"

Interakcijom protiv višegodišnjeg impotentnog elitizma

Danas, 23. 9. 2009, Autor: Vojkan Ristić

Pesnički program u kome će neafirmisani pesnici iz Vranja ukrstiti slova i reči sa kolegama iz Beograda u Pozorišnom klubu Talija u Vranju počinje realizacija projekta naslovljenog kao „Treba da se čisti“.

U podnaslovu je namera organizatora da se izvrši „dekontaminacija kulturnog prostora Vranja“ od višegodišnjeg impotentnog elitizma promovisanog na staromodni način, i bez pravog interaktivnog kontakta između kulturnih stvaraoca iz prestonice i autora koji deluju na ovim prostorima.

U okviru „Pesničenja“ čitanje poezije odvija će se u dva poluvremena u kojima će svaki pesnik čitati po jednu svoju pesmu. Predviđen je i blok pod nazivom „Pesnici namernici“, u kome će moćiá aktivno da učestvuje i publika. U istom prostoru uz dodatno korišćenje pozorišne sale Vranjanci će biti domaćini i Revije dokumentarnih filmova „Dokument 09“ život nije laž na kojoj će biti prikazano 12 filmova iz zemje i inostranstva. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pozorište pred novu sezonu

Ivan Medenica selektor Borinih pozorišnih dana

Vranjske, 17. 9. 2009. Autor: Valentina Milenković

Osim ove, ljubitelje teatra svakako će obradovati i vest, koju ekskluzivno donosimo, da je sa poznatim glumcem, Vranjancem Ljubomirom Bandovićem, postignut načelni dogovor da na proleće bude gost-domaćin u nekoj od narednih premijera

Danas je osnovna uloga vranjskog pozorišta oživljavanje dugo godina već, za kulturu i umetnost, uspavanog Vranja, pa je pred novim rukovodstvom ove kuće novoj sezoni mnogo izazova. Približavaju se 29. Borini pozorišni dani, od kojih se očekuje da donesu osveženje i sasvim novo viđenje teatra, a najveća novina vezana za ovaj festival odnosi se na formiranje Umetničkog saveta koji će predvoditi Ivan Medenica, pozorišni kritičar i teatrolog, najširoj javnosti poznat po tome što je preporodio Sterijino pozorje, i činjenicu da će po prvi put ove godine festival biti koncepcijski osmišljen, kako u delu selektovanih predstava, tako i u pratećem programu, te da će se, takođe netipično, odvijati na više različitih lokacija u gradu.

KO MRSI KROZ ZUBE

- Da, to je najveća novina. Dodao bih da će ovogodišnja tema, odnosno nit koja će na neki način povezivati glavni sa pratećim sadržajima biti - emancipacija žene u konzervativnom društvu. Ovoga puta ćemo kreirati repertoarsku politiku festivala nauštrb kvantiteta, što znači da će ljubitelji pozorišne umetnosti biti u prilici da vide sasvim drugačije komade od onih na koje su navikli. Ali o njima, pratećem programu festivala i finansijama ćemo krajem septembra, na konferenciji za novinare, jer smo načinili takav dogovor sa Medenicom - najavljuje Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta.
Za one koji prate kulturni život, ime Ivana Medenice nije nepoznato. On je jedan od onih dragocenih, ekskluzivnih i eksplozivnih likova naše inače male i malograđanski usukane kulture, kakve zapravo cene čak i njihovi neprijatelji. Za njega kažu da i oni koji ga iz kojekakvih razloga nikako ne vole, promrse kroz zube da je reč o jednom od naših najboljih savremenih kritičara i teatrologa. Oni drugi će jedino izbaciti ono "jedan od" kao sasvim suvišno. Poznat je po tome što predstave koje bira, a selektor je na još nekim značajnim festivalima, progovaraju o lažnom patriotizmu, netoleranciji, sukobima zasnovanim na nacionalnoj osnovi, korišćenju nacionalnog sentimenta za lične interese i upotrebu... Medenica često ističe da smo mi jedna mala kultura i da u takvom kontekstu imati tri, ili četiri dramska pisca, koji imaju i međunarodnu reputaciju, poput Biljane Srbljanović, Dušana Kovačevića, Milene Marković i Ljubomira Simovića, zapravo odražavaju najpouzdaniju tekovninu našeg teatra. Ovi i slični pisci, inače, u Vranju nikada nisu igrani.
Ivanu Medenici ovo nije prvi dolazak u Vranje. Posetio nas je 2006. godine kada je ovde odgledao "Gazda Mladena", u režiji Juga Radivojevića i "Nečistu krv", u režiji pokojnog Radoslava Radivojevića, u kontekstu selekcionisanja predstava za Sterijino pozorje.

Na naše pitanje da li se ovde radi o promenama u koncepciji repertoara Pozorišta, značajnijem skretanju sa ustaljene maršrute dosadnih predstava staro Vranje - čemer - bele Vranjanke, te u čemu će se pomak konkretno ogledati, Cvetković kaže:
- Iskreno verujem da su ljubitelji pozorišne umetnosti već nakon premijere „Roboljubaca" imali priliku da se uvere da se Pozorište „Bora Stanković" polako budi iz učmalosti sviknute retorike iz dela Borisava Stankovića i da kreće ka nekim novim izazovima i promišljanima, bez namere da na svom repertoaru ne ostavi i Stankovićeva dela - tvrdi Cvetković.

NOVE TENDENCIJE

U tom kontekstu direktor je najavio i saradnju sa rediteljem Milošem Jagodićem, na predstavi "Prljave ruke, po tekstu Ž. P. Sartra, čija premijera je simbolično zakazana za 6. oktobar, što je još jedan prst u oko establišmetnu, a pre svega onima koji to misle da jesu. O tome Cvetković, govori:
- Javna polemika između našeg pozantog kolumniste Teofila Pančića i dramaturga Nenada Prokića da li se može vladati čistih ruku i da li veš mašina može oprati tamne fleke prošlosti na beloj košulji establišmenta, spojila je mene i Jagodića na zajedničkom zadatku. Ako je ovaj Sartrov tekst inspirisao generacijkog gurua Džonija Štulića da napiše neke od svojih najangažovanijih pesama, što ne bi i nas da uradimo provokativnu pozorišnu predstavu ? Adaptaciju teksta "Prljave ruke" koju je uradio Miloš Jagodić, što je takođe jedna od novina, svi zainteresovani mogu skinuti sa sajta pozorišta. U ovoj predstavi, bitno je pomenuti, šansu će dobiti mladi glumci tek izašli sa Akademije, Kristina Janjić i Marko Petričević . Ovo će biti četvrta premijera za samo šest meseci od kako sam na čelu pozorišta . Da li je vranjski teatar u svojoj dosadašnjoj istoriji to zabeležio sa svim problemima koje sam tamo zatekao, neka prosudi javnost - kaže Cvetković.
Sem toga, novi direktor je uspeo da izgladi nesporazume sa Nebojšom Dugalićem, koji je pristao da nadalje tumačiće lik Andreja Jefimiča Ragina (tumačio ga je pokojni Radivojević prim.aut.) i vrati predstavu koju bi svako profesionalno pozorište rado imalo u svom repertoaru. Sledeće izvođenje novog "Paviljona br. 6" planirano je za sredinu oktobra. Sve ljubitelje teatra svakako će obradovati i vest, koju ekskluzivno donosimo, da je sa poznatim glumcem, Vranjancem, Ljubomirom Bandovićem, postignut načelni dogovor da na proleće bude gost-domaćin, u nekoj od narednih premijera.
Što se tiče scene za decu, ovogodišnja pozorišna sezona otpočeće premijerom dečje predstave "Otimači izgubljenog blaga" 19. septembra, a tokom godine biće ih još nekoliko. Tome će svakako doprineti i nastavak rada Glumačke radionice, koja radi pri Pozorištu, a vode je naši glumci Tamara Stošić, Bojan Jovanović i Marko Petričević.

DEKONTAMINACIJA POZORIŠNOG KLUBA
Nebojša Cvetković je najavio i bitne izmene u angažovanju samog pozorišnog kluba "Talija", na podizanju nivoa kvaliteta i raznovrsnosti programa koji će ponuditi.
- Kada sam prilikom imenovanja za direktora najavljivao niz aktivnosti u prostorijama Pozorišta sa namerom da od ove ustanove stvorim multimedijalni "dragstor kulture", bilo je puno oprečnih komentara, od toga da mešam "babe i žabe", do toga da ću Pozorište pretvoriti u "Grand paradu" ili nešto tome slično zajedno sa ljudima koji su me postavili na mesto direktora. To me nije toliko pogodilo, jer je to tako tipično za Vranje u kome je važnije ostaviti utisak u čaršiji nego ući u suštinu same ideje. U planu je niz događaja u pozorišnom klubu "Talija", pod radim nazivom „Treba da se čisti", kao najava kulturne dekontaminacije. Ovi programi će imati predznak subkulturnog - otkriva Cvetković.
Prema njegovim rečima, prvi u nizu takvih događaja biće „Pesničenje" - veče čitanja poezije, 25. septembra. Ova svojevrsna promocija pristupa umetnosti na inovativan način biće prilika da čujemo stihove neafirmisanih i afirmisanih pesnika. Svoje stihove čitaće pesnikinje i pesnici iz Vranja, a podršku će im pružiti gosti iz Beograda koji imaju iskustva u ovakvom načinu promovisanja poezije. Čitanje će se odvijati u dve runde, a između će biti blok pod nazivom „Pesnici namernici", u kome će moći aktivno da učestvuje i publika. Naredni događaj bi trebalo da bude gostovanje perspektivnog alter benda „Goribor" što će , ako se desi, svakako biti atrakcija. U planu je i obeležavanje petnaestogodišnjice od smrti Milana Mladenovića 5. novembra kroz prikazivanje dokumentarnog filma Dušana Vesića o frontmenu EKV kao i tribina autora filma nakon projekcije .
Tu je i "Berza", razmena retkih knjiga, stripova, magazina, diskova i ploča, koja će, takođe, biti dobar razlog za okupljanje u „Taliji". U planu je i niz aktivnosti sličnog sadržaja tako da će ljubitelji subkulure najzad dobiti svoj kutak u Vranju.

(gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Nova premijera u vranjskom teatru

Vranje, 16. septembar 2009. (OK radio)

Novu pozorišnu sezonu vranjski teatar „Bora Stanković“ otvara premijerom dečje predstave „Otimači izgubljenog blaga“. Prvo izvođenje ove predstave zakazano je za sutra u 12 sati, a prva repriza igar se već sutradan u nedelju, u istom terminu.

Reditelj ove dečje avanture je glumac vranjskog pozorišta Ninoslav Trajković, koji je tekst Branka Milićevića Kockice, preradio i dopisao, a krajnji proizvod je komedija, koju će kako kažu glumci, rado gledati i odrasli, ne samo deca.

Trajković ističe da je „Otimače“ režirao kao komediju, jer po sopstvenom priznanju voli da igra za decu i voli da čuje njihov smeh, kao dokaz da je u svojoj nameri uspeo.

Inače, uporedo sa „Otimačima“ vranjsko pozorište priprema i novu premijeru na večernjoj sceni, a u pitanju je komad Žan Pola Sartra, „Prlljave ruke“ koga režira beogradski reditelj Miloš Jagodić.

Premijera ove predstave očekuje se u oktobru, u mesecu kada pozorište „Bora Stanković“ tardicionalno organizuje festival „Borine pozorišne dane“. Direktor pozorišta Nebojša Cvetković istakao je na konferenciji za štampu da će ove godine „Borini dani“ biti tematski, te da je u centru pažnje glavnog i pratećeg programa žena u tradicionalnoj sredini.

Kako saznajemo, posle višemesečne pauze, pozorište na repertoar vraća i predstavu „Paviljon broj 6“, koju je režirao istaknuti srpski glumac Nebojša Dugalić, a sam Dugalić prihvato je da u predstavi igra glavnu ulogu, umesto preminulog Radoslava Radivojevića.

Inače, u predstava „Otimači izgubljenog blaga“ nastupa petoro glumaca, za nju je scenografiju uradio Aleksandar Mihajlović, a kostime Jovanka Mihajlović. Ujedno to je i druga ovogodišnja dečja predstava u pozorištu, a prvu su sa polaznicima škole glume u Vranju uradile glumice Žetica Dejanović i Tamara Stošić. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

U pozorištu ''Bora Stanković'' u Vranju prva premijera ove sezone planirana je za subotu u podne.

RTV, 17. 9. 2009

U pozorištu ''Bora Stanković'' u Vranju prva premijera ove sezone planirana je za subotu u podne. To je dečja predstava ''Otimači izgubljenog blaga'' u režiji dugogodišnjeg glumca ovog teatra, Ninoslava Trajkovića.
Reč je o delu koje će najmlađe ljubitelje pozorišne umetnosti upoznati sa veselom družinom, u potrazi za izgubljenim blagom u svetu punom avantura.

Sezona u pozorištu ''Bora Stanković'' u Vranju počela je pripremom nove predstave za večernju scenu. Reč je o delu Žan- Pola Sartra '' Prljave ruke''  koji će adaptirati i na scenu vranjskog pozorišta postaviti beogradski reditelj, Miloš Jagodić. Uz brojne projekte koji će se realizovati kako na pozornici tako i u klubu Talija,  vranjski teatar će bez sumnje biti mesto zanimljivih dešavanja. (gore)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Denacifikacija ili dekontaminacija

Autor: Vojkan Ristić, "Danas", 10. 9. 2009.

Kada je prošle zime Vranjsko pozorište prvi put u svojoj vekovnoj istoriji ostalo bez struje zbog neplaćenih računa, a gradska vlast zatražila od tadašnjeg rukovodstva da položi račune o trošenju budžetskih sredstava, usledio je odgovor po kome se na ovaj način želi „destabilizacija kulturne ustanove koja predstavlja temeljnu odrednicu vrednosti“.

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Miloš Jagodić režira Sartrove „Prljave ruke“ u Vranjskom pozorištu

Čistota kao izgovor

Autor: V. Ristić, 08/09/2009 20:04, "Danas"

Početkom septembra reditelj iz Beograda Miloš Jagodić održao je prvu probu sa ansamblom Pozorišta „Bora Stanković“ za premijeru predstave „Prljave ruke“ po tekstu Žan Pol Sartra, čiju adaptaciju takođe potpisuje ovaj mladi pozorišni stvaralac

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Počela nova sezona u vranjskom teatru (OK radio)

Vranje, 04. septembar 2009. (OK radio)

Novu pozorišnu sezonu vranjski teatar „Bora Stanković“ otvoriće premijerom pozorišne predstave za decu „Otimači izgubljenog blaga“ u režiji Ninoslava Trajkovića.

Direktor pozorišta Nebojša Cvetković kaže da je premijera ove predstave zakazana za 19. septembar u 12 sati, a da na večernjoj sceni danas počinju pripreme za novu predstavu „Prljave ruke“ koju režira Miloš Jagodić.

Kako saznajemo, glumac i reditelj Nebojša Dugalić vraća se u Vranje i njegova predstava „Paviljon 6“ će posle smrti Radoslava Radivojevića biti obnovljena. Umesto Radivojevića u njoj će nastupiti sam Dugalić, a Cvetković kaže da taetar planira i nova dešavanja na startu sezone, koja će doprineti dinamičnijem i boljem kulturnom životu grada.

Cvetković kaže da se uveliko razmišlja o „Borinim pozorišnim danima“, festivalu koju je obeležio svaki oktobar poslednjih nekoliko decenija, ali i to da priprema novu koncepciju ove manifestacije. Kako kaže, biće formiran Savet za ovu manifestaciju, koji će i odlučiti o tome ko će gostovati na festivalu.

Do kraja septembra biće poznati učesnici, a O.K. Radio saznaje da se ove godine radi o tematskom festivalu, koji će okupiti manji broj predstava nego do sada, ali da se radi o trenutno najboljim srspkim proizvodima u oblasti pozorišne umetnosti.

On dodaje da će ovogodišnji „Borini pozorišni dani“ biti presvučeni u novo ruho, a posebnu draž svemu daće i drugi, prateći sadržaji, o kojima za sada nije hteo da se izjasni.

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Velike pare “na lepe oči”

"Vranjske", 06. 08. 2009. Autor: Valentina Milenković

Nemam nikakav pisani ugovor, uostalom uobičajena je praksa da se ugovori potpisuju "u hodu", jer se polazi od toga da se radi se o odnosu poverenja između reditelja i pozorišta za koje radi

U Srbiji ne postoji zakon koji bi regulisao način funkcionisanja pozorišnog života, pa je zato teško utvrditi šta je u pravom interesu Vranja i njegovog teatra, oko koga se poslednjih meseci digla velika galama.

MILION - UOBIČAJENI HONORAR

Događaji vezani za autorska prava, neisplaćene honorare, nepostojeće ugovore i ostale "pozorišne marifetluke" , kulminirali su nedavno tužbom Opštinskom sudu u Vranju koju je podneo reditelj Jug Radivojević protiv Pozorišta "Bora Stanković", za neisplaćeni honorar od milion dinara za predstavu "Krvave svedbe".
- Nemam nikakav pisani ugovor, uostalom uobičajena je praksa da se ugovori potpisuju "u hodu", jer se polazi od toga da se radi se o odnosu poverenja između reditelja i pozorišta za koje radi. Kad sam počeo da radim predstavu "Krvave svadbe" moj otac Radoslav, koji je bio dugogodišnji direktor Pozorišta, već je bio teško bolestan, pa nismo ni stigli da potpišemo ugovor. Nažalost, on je umro početkom ove godine i ja nisam potezao pitanje honorara. Računao sam da će sami da se sete. Ali, kako se nisu setili rešio sam da podnesem tužbu - priča vidno uzbuđen Jug RADIVOJEVIĆ.

Navodeći da u Srbiji skoro da nema teatra za koji nije režirao i da mu niko nije ostao dužan, kaže da mu ni u snu nije padalo na pamet da će mu se to desiti u Vranju gde je odrastao i započeo svoju karijeru. Radivojević takođe objašnjava da mu po Zakonu o autorskom honoraru sleduje nadoknada bez obzira da li je ugovor potpisan ili ne.
- Pre tužbe pokušao sam da se dogovorim o vansudskom poravnjanju sa direktorom Nebojšom Cvetkovićem, koji mi je rekao kako on ne sme ništa mimo gradske vlade. Angažovao sam advokata, stručnjaka za ovu oblast, i uveren sam da ću ih na sudu dobiti. Cvtkoviću sam rekao da bih pristao da mi, ako nemaju novac, plaćaju i u ratama. Međutim, on o tome ne odlučuje, već gradska uprava kao osnivač pozorišta, koja smatra da mi se ne duguje ništa pošto nemam ugovor. Međutim, u Zakonu o autorskom honoraru jasno stoji da mi ugovor uopšte i nije potreban da bih dobio svoj honorar - objašnjava Radivojević.
- On dodaje da je milion dinara njegov uobičajeni honorar, te da je u Vranju radio po znatno nižoj ceni, s obzirom na to da je i režirao i adaptirao tekst, postavio scenografiju, kostime, odabrao muziku. Radivojević navodi i da se lako može utvrditi kolike je honore dobijao u drugim pozorištima, ali da čak i nije potrebno da se neko trudi oko toga jer će on sudu predočiti sve dokaze.

- Cvetkoviću su "vezane ruke" iako je bio potpuno raspložen za razgovor i dogovor sa mnom. Ali, sve i da hoće nešto da preduzme on jednostavno ne sme, jer je u pitanju čisto politička stvar. Mene to, u suštini, uopšte i ne zanima jer ću honorar od "Krvavih svadbi" pokloniti u humanitarne svrhe. Ovim ću da im pokažem da mi nije cilj da "ojadim", kako neki kažu, vranjsko pozorište - zaključuje Radivojević.

Sa druge strane, Nebojša Cvetković, aktuelni direktor Pozorišta „Bora Stanković" pojašnjava da stvari ne stoje baš tako:
- Radivojević je 6. maja uputio zvanični dopis Pozorištu u kome traži da mu se isplati honorar od milion dinara, koji sam ja prosledio Gradskom veću. Oni su 12. juna na svojoj sednici doneli odluku u kojoj stoji da nikakvih isplata bez potpisanih ugovora sa Pozorištem neće biti. Pozorište se finansira iz gradskog budžeta, pa je sasvim jasno da ću ja slediti svaku odluku gradske vlade. Na računu nema para za honorar Radivojeviću, pa i da se donese takva odluka to će morati da bude urađeno iz budžeta grada. Uostalom, ja sam tek od aprila ovde, tako da mogu da pričam samo o događajima koji su usledili posle toga.

Na naše pitanje koliko će spor i Radivojevićeva najava da u Vranju više nikada ništa neće režirati, štetiti ugledu Pozorišta "Bora Stanković", Cvetković je kratko prokomentarisao:
- Nije valjda Jug Radivojević jedini dobar i cenjeni reditelj u Srbiji. Ako neće on, ima ko hoće.
Kako će sve da se završi videće se 28. septembar zakazano prvo ročište u Opštinskom sudu u Vranju.

Valentina Milenković

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Predstava oko predstave

Slađana VELJKOVIĆ, 03.08.2009 20:09:42, "Večernje novosti"

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Radivojević preko suda traži honorar za „Krvave svadbe“

"Danas", 01. avgust 2009. Autor: Vojkan Ristić

Vranje – Pozorišni reditelj iz Beograda, Jug Radivojević, podneo je tužbu Opštinskom sudu u Vranju protiv Pozorišta „Bora Stanković“ zahtevajući da mu se za režiju predstave „Krvave svadbe“ isplati honorar od milion dinara. Do sudskog spora je došlo nakon što je Gradsko veće, uvidom u dokumentaciju pozorišta ustanovilo da Radivojević nema pisani ugovor o angažovanju za režiju ove predstave već da se radi o „usmenom dogovoru izmedju njega i tadašnjeg direktora pozorišta njegovog oca Radoslava koji je u medjuvremenu preminuo“.
- Sva dugovanja prema glumcima koja nisu precizirana adekvatnim autorskim ugovorom nismo u obavezi da isplatimo, bez obzira što se u ovom slučaju i sam Radivojević poziva na Zakon o obligacionim odnosima. Ukoliko bi to pravilo prekršili, morali bi smo pored Radivojevića da isplatimo i desetak glumaca koji imaju pravo na nadoknadu, a koji su bili bez ugovora angažovani u više predstava vranjskog pozorišta dok je na njegovom čelu bio Radivojevićev otac Radoslav – komentarišu tužbu u sektoru za kulturu Gradske uprave u Vranju.
- Pozorište se kao i druge javne institucije finasira iz gradskog budžeta, pa je sasvim jasno da ću ja ispoštovati svaku odluku koju donese gradska vlada. Na računu nema para za honorar Radivojeviću pa i da se donese odluka da mu se sredstva koje potražuje na ime honorara isplate to će morati da bude uradjeno iz budžeta grada – pojašnjava za Danas, novi direktor Pozorišta „Bora Stanković“ Nebojša Cvetković Vajat.
Jug Radivojević, je svoju poslednju predstavu „Krvave svadbe“ u vranjskom pozorištu režirao na osnovu usmenog dogovora izmedju njega i tadašnjeg direktora, inače njegovog oca Radoslava Radivojevića najavljujući „da je to njegova poslednja režija u Vranju zbog neadekvatnog odnosa gradskih vlasti prema pozorištu i njegovom ocu“. Pregledom dokumentacije ustanovljeno je da je iza bivšeg direktora pozorišta po raznoraznim osnovama ostao dug od oko pet miliona dinara uključujući i autorske honorare, neisplaćene kafanske račune, troškove za struju i obaveze prema dobavljačima. Konačni epilog ova nesvakidašnja tužba imaće pred sudskim većem Opštinskog suda u Vranju koje još uvek nije zakazalo termin sudjenja.
                                                                                                                     

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Za 3 meseca zaradili vise nego za 4 godine zajedno
Vranje, 19. jun 2009. (OK radio)

Od prošlogodišnjih „Borinih pozorišnih dana“ vrajsko pozorište ostvarilo je prihod od svega 60.000 dinara, iako je manifestacijala trajala deset dana, a vranjska publika mogla je da vidi deset predstava, za koje je prosečna cena ulaznica bila oko 350 dinara.

Prema nekim računicama ovu tradicionalnu manifestaciju na kojoj je 2008. godine nastupilo sedam gostujućih pozorišta videlo je u proseku oko 1.500 posetilaca, pa matematika kaže da je prethodno rukovodstvo prodalo jedva oko 150 ulaznica za deset dana, odnosno da je više od 1.400 gledalaca dobilo besplatne ulaznice, ili da novac od prodatih karata nije ni proknjižen u apsolutnom iznosu.

Ovaj finansijski izveštaj, međutim, Gradsko veće je usvojilo uz dodatak da je u prvih nekoliko meseci 2009. godine pozorište ostavrilo veći pihod od ulaznica nego cele prethodne sezone.

Prema rečima Branimira Stojančića člana Gradskog veća zaduženog za odnose sa javnošću ukupan ostvareni prihod pozorišta po svim stavkama iznosi oko 20 miliona dinara, a prihodi i rashodi poklopaju se do poslednje pare, odnosno ad je poslovalo na nuli. Stojančić kaže da je najveći prihod pozorište ostvarilo od države, a najmanji od prodatih ulazica.

Novi direktor vranjskog tetra Nebojša Cvetković za O.K. Radio iznosi frapantan podatak, da je u poslednja tri meseca pozorište od prodatih ulaznica ostavrilo veći prihod nego u protekle 4 godine zajedno.

Cvetković kaže da je od prošlogodišnjih „Borinih dana“ prihod od ulaznica vrlo skroman, i da iznosi 60.000 dinara. On nije želeo da komentariše poslovanje svog prethodnika Radoslava Radivojevića, ali priznaje da je to vrednost koja odgovara prodaji tek 100 ulaznica za predstavu „Ćeif“, koje koštaju 600 dinara, a kojom je manifestacija u Vranju otvorena.

-Ne bih želeo da komentarišem, ali se slažem da je bilans od prodatih karata nelogičan, rekao je Cvetković

Cvetković kaže da drugačija poslovna politika pozorišta počinje da donosi prve rezultate, jer su veliki dugovi pozorišta počeli da se smanjuju, a sa mnogo skromnijim budžetom pozorište je spremilo i dve nove prestave „Roboljupci“ i „Cvrčak i Mravi“.

Inače, pozorište je iz republičkog budžeta tokom prošle godine dobilo oko 1,3 miliona dinara, a O.K. Radio saznaje da je i ove godine Ministarstvo kulture odobrilo milion dinara za manifestaciju „Borini pozorišni dani“.

Odbornicima će finasijski izveštaj o radu pozorišta za 2008 godinu biti predstavljen na sednici lokalnog parlamenta najavljenoj za 30. jun.

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Premijera u vranjskom pozorištu: Srbija kao tajkunski hipermarket

B.Pekić – S.Jovanov – N.Todorović „Roboljubci“, režija Nenad Todorović, Pozorište „Bora Stanković“ Vranje.

Da je u finišu predstave izbegnuta prenaglašena kolektivna patetika pevanjem pesme „Serbia, post mortem“, sa ukaljanom srpskom zastavom koju na scenu iznose glumci sasvim sigurno„Roboljubci“ mogli da budu predstava koja dodatno -originalno dešifruje našu tajkunsku svakodnevicu, i ravnodušnu nemoć u borbi sa njom. Ovako to je predstava koja ima elemente tragi komedije i koja neujednačenom vrcavošću, provocira do svog poslednjeg minuta trajanja.
 
Reditelj Todorović se nije dosledno držao dramatizacije Svetislava Jovanova, Pekićevog drugog toma „Zlatnog runa“, već je dodao (ne)potrebni element udaje „Ruške“ za „austrijskog oficira“ Franca Mihanovića, želeći da pokaže „silovanje Srbije“ od strane velikih i moćnih. Epilog teži kuknjavi nad našom sudbinom, što jeste tačno, ali i već vidjeno. To remeti tok predstave  koja jasno  slika špekulativnu ulogu trgovca „Simeona Grka“ , kroz nesrećno vreme okupirane Srbije pod Turcima, a uoči Karadjordjevog ustanka. U tom kolopletu ličnih interesa, a sa „nacionalnim pokrićem“, gledamo današnju Srbiju sa svim svojim hipermarket tajkunima.
 
„Simeon Grk“ (Nenad Nedeljković) funkcioniše kao stub oko koga se vrti motiv predstave i sve trgovačke špekulacije od lažne pomade, preko grobarskog karantina od kuge do trgovine oružjem i špijunsko posredničke delatnosti izmedju Srba, austrijske carevine i turske vlasti. Nedeljković je uverljiv, ali i rediteljski sapet da se razmahne i još više oplemeni „cinncarski duh“ lika koji tumači. „Teodora“ (Radmila Djordjević) nenametljivo precizna i sasvim u funkciji uloge žene prevejanog trgovca. „Simeon Lupus“ (Bojan Jovanović) i „Ruška“ (Tamara Stošić) uklapaju se u porodični milje.Dok zapaženu kreaciju donosioca vesti  ima „Naum“ (Marka Petričevića).
 
Prota Mateja Nenadović (Dragana Živkovića) koji na sceni neprestano loče, trebalo je da bude globalna metafora svešteničkog reda, ali i gorka slika aktuelne crkvene zbilje u čemu je Živković bio na visini zadatka. Pordični duh, (Saša Stojkoviž) koji narativno vodi kroz predstavu, isuviše je u funkciji spikera, a manje stvarne uloge javne savesti jedne porodice.Autentičan,mada možda i previše komičan je „Halid beg“ (Aleksandar Mihajlović). Prva pozorišna scenografija Dušana Stošića je funkcionalna i jasno likovno potcrtana, što se može reći i za kostime Jovanke Mihajlović i autorsku muziku Nišlije Bate Zlatkovića.
 
Ukupno gledano nova premijera vranjskog pozorišta imaće tek svoje ocene i procene, kada bude vidjena na prestoničkim scenama. Vranjanci su je razumeli i ceo ansambl nagradili dugotrajnim aplauzom.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Nova premijera vranjskog pozorišta
Vranje, 11. jun 2009. (OK radio)

Glumačka radionica vranjskog pozorišta u subotu će premijerno izvesti svoju novu predstavu „Cvrčak i mravi“.

Radionicu vode Tamara Stošić i Žetica Dejanović, a ovo je šesta sezona u kojoj njih dve sa polaznicima glumačke škole spremaju predstavu, kao završni ispit za svu decu koja su nekoliko meseci učila o pozorištu i o tome kako se i čime bave glumci.

Žetica Dejanović kaže da je u pitanju mjuzikl, koji je započeo za života još bivši upravnik teatra Radoslav Radivjević, te da su Stošićeva i ona samo nastavile tamo gde je on stao.

Stošićeva ističe da su predstave vranjske glumačke radionice bile i na repertoaru pozorišta i da su vrlo gledane, te priznaje da je tekst basne „Cvrčak i mravi“ već postavljan, ali da se od predstave odustalo nakon dve sezone jer su deca prerasla i kostime i zadate uloge.

Novi upravnik pozorišta“Bora Stanković“ u Vranju, Nebojša Cvetković ističe da ove sezone pozorište sa ovom novom dečjom predstavom ima ukupno četiri premijere. „Krvave svadbe“, „Roboljupci“, „Pepeljugu“ i „Cvrčak i mravi“. Sve predstave koje su na repertorau teatra ove sezone igrane su 173 puta.

On je naglasio da je vrlo zadovoljan akcijom koju je pozorište sprovelo pod nazivom „Proleće u pozorištu“, te da je za samo nedelju dana predstavu „Aladinova čarobna lampa“ u okviru te akcije videlo više od 3.000 mališana.

Premijera prestave „Cvrčak i mravi“ u kojoj igra 16 dece zakazana je za subotu 13. juna u 12 sati, a repriza je najavljena za 14. jun. Ujedno to su poslednje dve predstave vranjskog tetra koji u nedelju praktično završava sezonu.

gore

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

POZORIŠTE U PROVINCIJI - O izazovima i ambicijama Vranjskog pozorišta za Danas govori njegov novoimenovani direktor Nebojša Cvetković Vajat

Daske na kojima treba živeti sa kompleksom drugorazrednosti

Pozorište „Bora Stanković“, u narednom periodu pokušaće da sebe odredi kao centar profesionalne kulture gde će se, osim rada na formiranju sopstvenog repertoarskog identiteta koji vidimo kao spoj proverenih tradicionalnih vrednosti (ali i kroz njihovo preispitivanje, dakle, kroz estetsko osavremenjivanje) i savremenog, pa, ako hoćete, i istraživačkog.
Pokušaćemo, dakle, da izgradimo identitet teatra koji će, uz ozbiljan pijetet prema klasičnoj literaturi, probati da učestvuje u stvaranju kulturnih vrednosti i šire u regionu - ocenjuje u razgovoru za Danas novi direktor Vranjskog pozorišta „Bora Stanković“, Nebojša CvetkovićVajat.

Hoće li se repertoarska politika zasnivati na „izvornoj tradiciji“ dela književnika Stankovića, ili ima šanse i za malo prisutnu savremenu dramaturgiju?

- Repertoarska politika ove kuće biće zasnovana na neisključivanju različitosti, kako u izboru tekstova tako i na rediteljskim i glumačkim čitanjima. Izbor tekstova najčešće nije presudan, jer i najavangardnije napisan komad može da bude postavljen na konvencionalan način, kao što i tradicija može biti preispitivana na ekstremne načine. Mi ćemo se najpre opredeliti da kao jedino pozorište u regionu, na scenu postavimo što širu lepezu različitih komada i time omogućiti najraznovrsnijoj publici da pronađe estetski i idejni interes da u našem radu učestvuje.

Zašto je malo glumaca koji se u predstavama angažuju iz pozorišta u okruženju, kao što su Leskovac, Pirot, Užice, Šabac, a jesu profesionalci? Je li u pitanju samo novac, ili „nasleđe ustaljene prakse“?

- Kada su srpska pozorišta bila tretirana kao simbol gradotvornosti i kao ponos gradova iz kojih dolaze, i te kako je postojala interakcija „malih“ pozorišta širom Srbije. Danas, u tranzicionoj plutokratiji, pozorišta su najčešće balast i drugorazredna obaveza osnivača. Što se vašeg pitanja tiče, mislim da je veoma važno da kroz naše pozorište prođe što je više moguće spoljnih saradnika, ali nam je prioritet da „naši“ umetnici kroz rad sa različitim rediteljima i drugim autorima steknu što veća iskustva i da ih profilišemo ih kao stvaraoce.

Hoće li pozorište u Vranju napokon dobiti transparentni programski savet, koji bi mogao da utiče na repertoar kuće, ili će se i dalje raditi po principima vašeg prethodnika?

- Programski saveti kao kategorija bili su popularni u doba socijalizma, sada postoje samo kao ostaci u veoma malom broju pozorišta. Mi planiramo da angažujemo umetničkog direktora, sa kojim ćemo da probamo da profilišemo repertoar za narednu sezonu, koji bi trebalo da bude usvojen od Upravnog odbora pozorišta. Naravno, uz komunikaciju sa vodećim pozorišnim stvaraocima iz prestonice, koji bi bili radi da pomognu našem pozorištu.

Da li ovo vreme traži „gvozdenu disciplinu“ prema ljudima od estetike, ili vi smatrate da je neophodno „buđenje iz letargije prosečnosti“?

- Pozorište je kao i svaka druga ustanova kulture koju finansiraju građani ovog grada, stoga je važno da se kroz poštovanje organizacije rada dođe do optimalnih uslova za stvaranje ozbiljne institucije. Na taj način se moraju stvoriti optimalni profesionalni uslovi kako bi sam umetnički sektor mogao da nesmetano ostvaruje ozbiljne rezultate. Mada, smatram da „gvozdena disciplina“ nije preduslov za „buđenje iz letargije prosečnosti“, većje to pitanje umetničkih ambicija.

Para će biti sve manje, kakva je računica za preživljavanje pozorišta u provinciji daleko od prestonice?

- Sve što budemo mogli da učinimo da novac zaradimo osim novca koji nam je obezbedio osnivač, uradićemo, a da to ne ugožava dostojanstvo i umetnički integritet naše ustanove.

Jeste li opterećeni nasleđem „klanovske prošlosti“ koje je po mnogima bilo osnov funkcionisanja ovog teatra i kako to prevazići?

- Nisam opterećen ni sa čim. Zatekao sam šarolik repertoar koji ćemo održavati dok god postoji interesovanje publike za to, uz realizovanje novih ostvarenja. Planiramo da ugostimo ansamble profesionalnih pozorišta iz zemlje i okruženja predstavama za koje se traži karta više.

Pozorište bez autorskih ugovora
Šta ste zatekli kao nasleđe nakon vašeg prethodnika u pogledu finansija, autorskih ugovora i odnosa među ljudima?

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ИНТЕРВЈУ: НЕНАД НЕДЕЉКОВИЋ, ГЛУМАЦ ПОЗОРИШТА „БОРА СТАНКОВИЋ“

Vranjske, 4. 6. 2009. Autor: Valentina Milenković

Вечити епизодиста у главној улози

Ненад Недељковић спада у ред оних неправедно запостављених талената о којима се никада није пуно писало. А када се 26. маја појавио у главној улози Симеона Грка, у представи "Робољупци", у режији Ненада Тодоровића, сви су схватили о каквом се глумцу заправо ради. Иако је у Позоришту "Бора Станковић" читавих 25 година, ово му је прва главна улога, мада је одиграо преко 50 премијера, на обе сцене, што је близу 2.000 представа заједно са онима које је радио и са другим глумачким трупама.

ВРАЊСКЕ: Ваше улоге су увек подједнако добро урађене, свеједно да ли сте на сцени неколико минута или играте носећу улогу...

НЕДЕЉКОВИЋ: Синдром "вечитог епизодисте" у овом позоришту пратио ме је свих ових година. Покојни управник је био човек који је имао своју екипу глумаца које је форсирао и додељивао им најбоље улоге, један одређени жанр који је неговао, имао је свој устаљени, шаблонизирани систем рада који није желео да мења... Многи таленти пропали су управо зато што он није знао или није хтео да искористи њихов дар на прави начин. Имам утисак да је и само Позориште, без обзира што нам је за време његовог управниковања враћен статус професионалног, стагнирало услед његове, назваћу то, уметничке ускогрудости. Ово је свет у коме влада сујета и у коме се сви плаше конкуренције, а нема већег усуда за глумца него када зна да може више, боље, креативније, компликованије него што му је понуђено. И ма колико веровао у ону да нема малих и великих, већ само добро и лоше одиграних улога, не могу рећи да не постоји нека горчина у мени, због начина на који је мој дар третиран.

Улога Симеона Грка је веома захтевна и тражи комплетног глумца. Добили сте је. Реците нешто о томе.

- Добио сам је након ишчитавања текста и био потпуно затечен. Редитељ Тодоровић је унео велике измене у оригинални Пекићев текст, што је испало веома добро тако да се, заправо, ради о бурлески. Представа је у оригиналу требало да се зове "Цинцарска утеха", баш због тог Симеона Грка, који носи комад. Тодоровић је захтеван редитељ који има свој начин рада, стално додаје нове реплике, "баци коску" па ти види. Са њим се никад не зна. Ми, рецимо, до две последње пробе нисмо имали крај, а онда смо заједно, својим сугестијама дошли до њега. Тимски рад је нешто у чему уживам, а додао бих и да је за неке од мојих најбољих улоге пресудна била помоћ колега на сцени. У "Робољупцима" има доста текста на грчком, чак и на немачком језику, али то није био велики проблем. Ја сам једном имао и целу улогу на албанском...

Колико сте задовољни како је то испало?

- Ја сам од оних који никада нису комплетно задовољни, али такође сматрам и да треба да будем задовољан ако је редитељ задовољан. Мој начин рада и схватање глуме су такви да мислим да увек треба урадити онако како је редитељ замислио. Тодоровић је након премијере рекао да га је ансамбл изненадио и да је јако задовољан како сам одиграо своју ролу. Колеге су реаговале различито, они којима се није свидело нису рекли ништа. Поменуо бих још да ми је Милан Васић са неколико својих савета много помогао у грађењу лика Симеона Грка.

Небојша Дугалић, један од наших најбољих позоришних глумаца, у време када је овде режирао "Павиљон бр. 6" причао је да сте сјајни и да би у неком београдском позоришту много више постигли. Прија ли то?

- Рекао ми је, дословце: "Где си ти био свих ових година"?! Није Дугалић једини који је то рекао. Да не испаднем нескроман, али морам да поменем великог комичара Петра Прличка, кога сам успео да засмејем na сценi док je играо  Jerotija,kao gost, у "Сумњивом лицу"(1984.), а сви знају да то код њега постићи није било често. То је велики комплимент, наравно, али и потврда овога што сам рекао. Код Дугалића смо сви добили улоге исчитавањем текста пред њим. Занимљиво је да сам ја за све ове године, у неколико подела колико их је било, одиграо скоро све улоге у "Сумњивом лицу" сем главне, и  улогу Алексе Жунића, што ми је животна жеља. Једном сам питао Радивојевића зашто не могу да је добијем, а он ми је одговорио: "Па зар није свеједно ко ће то играти"...

Није реткост да глумци не добију улогу за коју сматрају да је писана као за њих...

- Није, али када се то стално дешава, када стално једни исти глумци добијају добре улоге, а једни исти их не добијају, можемо говорити о симптоматичности и проблему, зар не? Занимљиво је поменути да се управо зато дешавало, а то је само још једна потврда овога о чему причамо, да епизодиста, значи споредна улога, потпуно засени главну. Дешавало се да из неког разлога понекад  неки глумац није у могућности да игра па неко мора да "ускочи" и тада тај бриљира и потпуно "поклопи" тумача  тe роле. То ми се десило неколико пута у каријери... Позориште "Бора Станковић" је имало проблем што су наше представе увек упропашћавале лоше поделе, али како је овде скоро све режирао Радивојевић није се имало куд... Сећам се једног скоро инцидента који се догодио када су дељене улоге за "Гардеробера", тамо негде средином деведесетих. Улога гардеробера Нормана била је, оно што рекосте, као писана за мене, међутим добио ју је Драган Божа Марјановић. На сцени он се "није видео" од мог епизодисте, а то је било очигледно по реакцијама публике и колега... Радивојевић није хтео да ми да добру улогу, да ме "искористи", а то важи за још неколицину из овог позоришта.

Сматрате ли да је сада дошао крај том уметничком једноумљу?

- Надам се да "Робољупци" покрећу нову репертоарску политику, мада има глумаца који и те како жале за "Радетовим временом" и потајно се надају да ће се све вратити на старо. Не бих да будем незахвалан, Раде ме је позвао давне 1984. године, када ме је чуо на једној смотри рецитатора, да дођем да глумим, дао ми је доста улога, али једноставно за Позориште није добро да стално буде исто. Свако ко глуму воли, ко ово позориште воли, сложиће се са мном. Нашем ансамблу највише „леже" комедије, сатире, анти-драме... И то треба да се ради. Сматрам да добри редитељи нису увек скупи редитељи, да су "извикани" најскупљи и да можда имамо и неких предубеђења када помињемо колико коштају они најквалитетнији. Представе које сам радио, да тако кажем - приватно, а које нису имале везе са репертоарском политиком Позоришта "Бора Станковић", одлично су пролазиле код публике.

Има једна занимљива прича везана за "Радована Трећег"...

- Да. Театар "Осмех" са својих десетак чланова, глумаца аматера, је постојао пре неких дванаест, тринаест година. Ми смо се први, после Београда, у тадашњој Југославији усудили да радимо "Радована Трећег"(редитељ – Нинослав Трајковић), а премијеру смо имали у Сурдулици, јер се у Врању, наравно, није могло. У то време у Позоришту "Бора Станковић" рађена је "Хасанагиница"(1996.) и била је пријављена за Фестивал аматерских позоришта који се те године одржавао у Лебану. "Осмех" је закаснио са пријавом за такмичарски део, па су нас "угурали" да наступимо ван конкуренције и то дан пре "Хасанагинице". "Радован" је прошао фантастично а председник жирија, чије име сам заборавио, али знам да је био помоћник редитеља у представи са Зораном Радмиловићем, био је одушевљен. За улогу конобара, кога у оригиналној верзији тумачи непревазиђени Ташко Начић, добио сам од њега велике комплименте. "Хасанагиница" је доживела фијаско - није прошла ни код публике, ни код жирија. Када је, потом, мени, као некоме ко је наступио ван званичног такмичарског дела, додељена и награда за најбољу улогу, Радивојевићу се то није нимало свидело, а ја сам био пресрећан. Била је моја прва глумачка награда. Након распада "Осмеха" формирали смо, уз подршку Горана Владковића, "Театар ОК радија" и радили "Вучји окот" по тексту Игора Бојовића у режији мог колеге Нинослава Трајковића. Критиковали смо Милошевића, ја сам га чак и имитирао што је у то време било опасно, и играо чак шест улога, што није било нимало лако. Али мени леже трансформације и те анти-драме. Моје имитирање Милошевића, у то време, верујем да је искористио и мој пријатељ Љуба Бандовић, сада већ популарни глумац, а ткође и одличан имитатор, на пријемном за Академију, где је примљен са својих 17 година. Десило се да и за ову улогу, на Фестивалу позоришних аматера у Сурдулици 2003. године, добијем награду за најбољу мушку улогу.

Како је Радивојевић на то реаговао?

- Тако што нам није давао да играмо на овдашњој, а у граду друге сцене нема, ето како! Када смо некако, на једвиде јаде, успели да добијемо један термин и одиграмо "Радована", публика се ваљала од смеха и овацијама нас испратила са сцене, а управник се постарао да одговарајуће политичке структуре не дозволе даље извођење... Ваљда се плашио за судбину својих представа или није трпео конкуренцију.

Колико сте, након 25 година у овом позоришту, задовољни својом каријером?

- Човек кога изузетно ценим је Љуба Манојловић. Он је у овом позоришту био осамдесетих година, публика га је обожавала, сала је увек била пуна, представе фантастичне. Иако је завршио организацију на ФДУ, био је и одличан глумац и веома ангажован редитељ за то време, увек је тежио нечем новом. Са њим сам се одлично разумео и одиграо две сјајне улоге у његовим представама "Буба у уху" и "Свети Сава". И таман када сам помислио да моја каријера има шансе да се развије, он је страдао у саобраћајној несрећи. Сматрам да би, да није тако испало, Позориште "Бора Станковић" имало сасвим другачију судбину, а са њим и ја и неке моје колеге.

ПРОФИЛ

Ненад Недељковић (1968) је након средње школе отишао у војску, а са двадесет година већ почео да ради као комерцијалиста на терену у "Златари Мајданпек", а потом као пословођа у њиховој продавници. Није уписао факултет јер су догађаји диктирали неки другачији живот, мада је хтео да студира глуму. Данас каже да није глумац био би новинар. Поред глуме, обожава музику. Сам је научио да свира бубњеве, гитару и фрулу. Компоновао је музику за представе врањског позоришта "Покондирена тиква", "Успавана лепотица" и "Вук и седам јарића"

* * * * * * * * * *

gore

Konferencija za štampu

Konferencija za štampu, na kojoj je bilo reči o predstojećoj premijeri predstave ROBOLJUPCI, održana je u četvrtak, 21. 5. 2009. u Pozorištu "Bora Stanković"...

* * * * * * * * * *

„Roboljubci“ po motivima Pekićevog „Zlatnog runa“

Vranje, Vranje Press, ponedeljak, 25. maj 2009.

NOVA PREMIJERA VRANJSKOG TEATRA

Datum: 21. May 2009,   Izvor: O.K. Radio,   Mesto: Vranje

Vranjsko pozorište premijerno će izvesti svoju novu predstavu „Roboljupci“ 26. maja u 20 sati. U pitanju je komad koga po motivima „Zlatnog Runa“ Borislava Pekića režira Nenad Todorović. Sam reditelj je na današnjoj konferenciji za štampu kazao da je inspiraciju za ovo delo pronašao u srpskoj stvarnosti, ili kako on kaže „političkoj akutnosti“, te da se radi o kombinaciji satire i karnevalizaciji istorije.  Glavnu ulogu u predstavi, Simeona Grka, tumači Nenad Nedeljković. Osim njega u podeli je još 12 glumaca. Nedeljković ističe da je imao dobru saradnju sa rediteljem, te da je dobio zahtevnu i izazovnu ulogu. 

Kako je rečeno, scenografiju za ovaj komad radio je Vranjanac Dušan Stošić, a muziku komponovao Bata Zlatković. Dramatizaciju je potpisao Svetislav Jovanović, a izbor kostima uradila je Jovanka Mihajlović. Novi direktor pozorišta Nebojša Cvetković novinarima je, mimo uobičajene prakse za vranjski teatar, saopštio i pojedinosti vezane za finasijsku konstrukciju ovog projekta. Prema njegovim rečima ceo komad sa honorarima za reditelja, glumce i ostale saradnike iznosi nešto više od 250.000 dinara, a novac je obezbeđen od grada i sponzora. 

Cvetković je kazao da će do kraja sezone pozorište organizovati i mini maraton dečjih predstava, kao nastavak akcije „Proleće u pozorištu“. Do danas skoro 2.000 dece iz grada i okoline videlo je predstavu „Aladinova čarobna lampa“, a akcija se nastavlja odmah nakon premijere, početkom juna. Ovogodišnju sezonu teatar „Bora Stanković“ završava 15. juna, a Cvetković ambiciozno najavljuje pripreme za festival „Borini pozorišni dani“, i nove izazove koje nosi pozorišna jesen.

* * * * * * * * * *

Kultura : "Roboljupci" - premijera 26. maja

Izvor - RTV Vranje

U pozorištu "Bora Stanković" u Vranju 26. maja premijerno će biti izvedena predstava "Robuljupci", po motivima "Zlatnog runa" Borislava Pekića.

Ovu sarkastično-ciničnu priču koja opisuje našu realnost režirao je Nenad Todorović, a dramatizovao Svetislav Jovanov.
Inače, ovo je druga premijera ozorišta Bora Stanković u sezoni koja će se završiti 15. juna.

gore

* * * * * * * * * *

INTERVJU: NEBOJŠA CVETKOVIĆ, BUDUĆI DIREKTOR POZORIŠTA

"Vranjske", 19. 2. 2009. Autor: Valentina Milenković

Planiram da od Pozorišta stvorim multimedijalni prostor uspostavljanjem saradnje sa ljudima iz pozorišnog i celokupnog kulturnog života Srbije

Naš sistem vrednosti, sistematski uništavan poslednjih petnaestak godina, samo nove generacije koje polako dolaze na vodeća mesta u svim, pa i kulturnim ustanovama grada, mogu da poprave. Jedino ljudi koji se ne mire sa ovakvim stanjem, koji nisu spremni da se povuku pred primitivizmom, pred neznanjem i demagogijom, mogu nešto da menjaju.
Nebojša Cvetković, na predlog Demokratske stranke, uskoro preuzima upravljanje Pozorištem "Bora Stanković" (čeka se zvanična odluka Skupštine grada), a vreme koje je pred njim daje mu šansu da se pokaže.

DOMAĆE VASPITANJE

Koliko je permanentna edukacija važna za posao menadžera, pošto je danas mesto direktora faktički upravo to, i koliko će Vam ona biti korisna na novom poslu?
- Svaka vrsta edukacije presudna je za uspešnost poslovanja, bilo da je reč o privredi ili kulturi. Naravno da će mi iskustvo kako iz dosadašnjeg rada, ali i sa mnogobrojnih seminara, pre svega iz oblasti marketinga, što je moja primarna delatnost, pomoći da složim mozaik na novom poslu. To će biti mukotrpan posao, ali i veliki izazov, u smislu što ću naslediti čoveka koji, na žalost, više nije među nama, a koji je nesumnjivo ostavio trag, u estetskom smislu, u vranjskom pozorištu.
Kako je došlo do toga da se odlučite da preko političkog angažmana, pokušate da se borite protiv ovdašnjeg primitivizma, neznanja, demagogije?
- Drago mi je da mogu da odgovorim na ovo pitanje. Bez lažne skromnosti, prija mi kada ljudi, ma iz koje političke stranke dolazili, a u ovom slučaju iz DS, prepoznaju da baš ti možeš, ne da "praviš pozorište", već da, zajedno sa gradskom upravom i ansamblom, pokušaš da nastaviš negovanje njegove tradicije. I ne samo pozorišta, već da pokušaš da brineš o opštem nacionalnom dobru kroz komade koji govore o tome. Dobro kreiranom repertoarskom politikom ne treba se boriti protiv primitivizma, neznanja i demagogije. Po meni, to je stvar domaćeg vaspitanja, a potom i obrazovanja. Moja misija je da se vranjskoj kulturnoj javnosti omogući da kroz različite sadržaje može da bira. Uostalom to je bila suština mog angažmana i na radiju i svojevremeno u"Vranjskim". Planiram da od Pozorišta stvorim multimedijalni prostor uspostavljanjem saradnje sa ljudima iz pozorišnog i celokupnog kulturnog života Srbije. To su početne ideje i svestan sam da ih ne mogu realizovati sam. Pozorište je ustanova otvorenog tipa, tako da je svako dobronameran dobrodošao. Nisam član ni jedne stranke, ali kao zrela ličnost naravno da imam stav i o tome, tako da nimalo nije slučajno što sam kandidat DS za prvog čoveka Pozorišta.
Koje su najveće prepreke sa kojima ste se susretali u svom dosadašnjem radu?
- Valja biti čovek među ljudima, a posao mi nikada za to nije bio prepreka. Uvek sam se maksimalno predavao poslu i to je urodilo plodom. Međutim, kada se penješ uz stepenice, često ti noga sklizne sa stepenika, u figurativnom smislu, naravno. U životu je sve jednostavno kada svi rade posao za koji su plaćeni. Prepreke su mi bili dokone dangube i arogantni ljudi, i to oni koji najveći deo dana provode u "prodavanju pameti", što nikada nisam razumeo. Nažalost svakodnevno se susrećemo sa takozvanim univerzalnim znalcima. S obzirom da me život ni malo nije štedeo, vremenom sam naučio da, ako me već sudbina šamara, to isto ne dozvolim bahatim ljudima. Spreman sam za konkretnu poslovnu saradnju i radnu disciplinu, a nikako za prazne priče.

TIMSKI RAD

Da li mislite da ćete u mandatu koji Vam predstoji imati mogućnosti i vremena da sprovedete sve svoje ideje?
- To ne zavisi samo od mene. U oraganizacionom smislu, srpskom pozorištu nedostaje sistem finansiranja. Drago mi je da imam podršku grada i u početku ću, zajedno sa nadležnima, razvijati strategiju rada. Ne bih voleo, a nema ni razloga za to, da mi kamen spoticanja budu oni koji kada dođu na posao ne znaju šta će sa sobom. Ako se neko prepozna onda zna o čemu govorim. Pozorište je medij u kome svako treba svakodnevno da doprinosi. Svaka ideja će biti razmatrana, jer ovo je timski rad.
Sa kakvom motivacijom započinjete rad u Pozorištu „Bora Stanković"?
- Sigurno ne kao birokrata. U Pozorište dolazim kao kreativac, što sam, nadam se, dokazao radom i u medijima i u privredi.
Na koji način planirate da steknete poverenje zaposlenih na svom novom radnom mestu?
- Ako ima suštine lako je pronaći formu, a danas je u poslu presudan interes. Valjda poverenje treba da bude obostrano, jer jedino saradnjom i timskim radom možemo dalje. U poslu su emocije na poslednjem mestu, tako da je meni važno ono što ćemo zajedno postići.
Koliko će biti moguće da na svom novom poslu, putem konkursa ili nekih projekata, obezbedite sredstva za dodatne aktivnosti i programe, jer je očigledno da samo sa sredstvima iz budžeta nije moguće raditi?
- Najpre ću raditi na tome da se postojeća dobra praksa koja postoji u drugim pozorištima "primi" i ovde. Verujem da će i nevladin sektor, kao veoma bitan segment građanskog društva, naći svoj interes da bude deo ove priče i da će nekim svojim idejama i projektima pomoći njegovom bogatijem sadržaju.

PROFIL
Nebojša Cvetković se rodio u Vranju 1965. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Radio je na svim poslovima komercijale u "Jumku", od referenta, preko šefa prodaje, sve do komercijalnog direktora. Godinu dana je obavljao i poslove rukovodioca marketing službe u ovoj kompaniji, a isto toliko je bio i direktor Radio Jumka.
U Pozorište dolazi sa mesta direktora "Bivode", koja je nedavno proglašena za najbolje preduzeće u Srbiji u domenu društveno-korporativno-odgovornog poslovanja. Tvorac je mukotrpne markentinške kampanje posle koje su na Sajmu etno-hrane proizvodi "Bivode" proglašeni za "Robnu marku iz Srbije".
Cvetković je javnosti poznat i kao čovek medija: deset godina (1995-2005) je uređivao i vodio autorsku emisiju na Radio Vranju - Urbani grafiti, godinu dana na OK Radiju - Alter ego, a tri godine je pisao i kolumnu Asfalt u venama u "Vranjskim". Pre pet godina (2004), u izdanju "Vranjskih knjiga", objavljena mu je i knjiga rok eseja "Asfalt u venama", čiji je rezecent Petar Janjatović, a koja predstavlja zbirku tekstova koje je radio za "Vranjske", beogradski "Ju-rok magazin", prištinski "Novi svet", "Lider" i "Kopču".
Još uvek voli da igra jedan na jedan protiv individualaca sa velikim - I. U muzici to su Hou Gelb, Tom Vejts, Nik Kejv, Alejandro Eskovedo, na filmu Džim Džarmuš, Vudi Alen, Andrej Tarkovski, a u književnosti Svetislav Basara, Zvonko Karanović, Nik Hornbi.
Oženjen je Slavicom, otac Rastka, koji ih je prerano napustio, i Anđele sa kojom provodi najveći deo svog slobodnog vremena.

gore