O FESTIVALU

Od pre dve godine umetnički koncept ''Borinih pozorišnih dana'', koji osmišljava i realizuje tročlani selektorski savet – prof. dr Ivan Medenica, teatrolog, mr Ksenija Radulović, teatrolog i Željko Hubač, dramski pisac –  po pozivu tada izabrane pozorišne Uprave, omogućava vranjskoj publici da vidi najznačajnije predstave srpske pozorišne produkcije, predstave koje bitno utiču na promišljanje izvan/pozorišne stvarnosti. Usaglašavajući festivalske koncepte sa tematsko-motivskim celinama i čini se neograničenim brojem kodova koji se daju iščitati u delu Bore Stankovića sa neposrednim istorijskim vremenom kojem se obraćaju, omogućavaju da se ovaj Festival prepozna kao jedan od najzanimljivijih i najprovokativnijih u regionu. Ovogodišnji, 31. „Borini pozorišni dani“ (21 – 26. 10.), u svom sloganu „DOMovina“ i igri malih i velikih slova, te odabranim predstavama i pratećim programom, baštine iskustva tranzicione megaliposukcije porodice, države, moralnih načela, društvenih uređenja itd. Ovakvim konceptima su uprava pozorišta i selektorski tim uspeli da pozorišnu umetnost ne ograniče na današnja merila širokih slojeva, već da se merila i vidik ovih slojeva što više proširi. Obrazovanje i negovanje sposobnosti za estetičko ocenjivanje, jeste sredstvo kojim se može sprečiti stalno monopolisanje umetnosti od strane neznantne manjine.*

Dugo pripremana vranjska publika, sazrevanjem uz prelazak iz jednog od najboljih amaterskih pozorišta u profesionalno, te više-manje značajnim gostovanjima predstava na ranijim „Borinim pozorišnim danima“, prihvatila je ovaj prelaz za oduševljenjem kakvo se prepoznaje kod publike koja pronalazi zadovoljstvo i razumevanje u „mladoj“ umetnosti: „dok god je umetnost mlada, postoji prirodan, neproblematičan odnos između njenog sadržaja i njenih izražajnih sredstava, to jest prav put vodi od njenog predmeta do njenih formi.“ * S tim u vezi treba istaći zavidnu produkcionu organizaciju Uprave pozorišta, koja u vremenu izrazite krize uspeva da uz, objektivno nedovoljna, sredstva iz gradskog budžeta (vranjsko pozorište ima najmanji budžet za programske aktivnosti od svih pozorišta centralnog dela Srbije) privuče znatan broj donatora i sponzora kako bi Festival nesmetano funkcionisao.

* Arnold Hauzer, Socijalna istorija, umetnost i književnost, (prev. s engleskog) dr Veselin Kostić i dr Ksenija Anastasijević, Izdavačka knjižarnica Zoran Stojanović, Sremski Karlovci/Novi Sad 2005, 772.

                                                                                                         mr Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg

IZBRISATI GRANICU IZMEĐU UMETNOSTI I ŽIVOTA

Umetnički savet Festivala, koji čine najrespektabilnija imena domaće pozorišne scene, Ivan Medenica, Ksenija Radulović i Željko Hubač, uspeo je poslednje tri godine da sadržajem glavnog i pratećeg programa sačini jedan od najintrigantnijih festivala u Srbiji. Bilo je inspirativno i poučno sarađivati sa njima, ali i posebno odgovorno, s obzirom na ekonomske uslove u kojima je trebalo produkcijski realizovati ovako zahtevan program.

Kroz ovogodišnji koncept festivala, DOMovina, koji je selektoru Željku Hubaču bio lajtmotiv za odabir predstava, a koje smo uz puno upornosti i truda uspeli da dovedemo u Vranje, pokušaćemo da, zajedno sa publikom, damo odgovor na pitanje šta je ono što nas određuje – dom ili otadžbina. Društvena odgovornost pozorišta sastoji se u tome da postavlja i otvara pitanja, da hvali, ali i da kritikuje. Verujem da smo ovogodišnjom produkcijom napravili Festival bez kompromisa, zato što u nijednoj od predstava nema „fotošopa“ – ulepšavanja života, već samo ogoljene refleksije društva. Namera je bila da izbrišemo granicu između umetnosti i života. Okupivši najznačajnija ostvarenja na našem pozorišnom nebu, ali i umetnike iz čitavog regiona, želimo da ostavimo dubok trag u  našem gradu i Pozorištu. Estetika ovih predstava, susret sa glumcima, razgovori na okruglom stolu nakon svake predstave, puno znače našem ansamblu. Borini dani Pozorištu koje vodim podarilo je scenska čitanja drama i trasirao put kako animirati mlade talentovane reditelje, „dovući“ ih u Vranje da postave predstave kojih se ne bi postidelo nijedno profesionalno pozorište u Srbiji. To je značajna inovacija u našem radu, a konkretan rezultat toga je festivalska premijera predstave „Autoputem“ čiji je autor jedna od naših najboljih rediteljki mlađe generacije, Ana Đorđević. Na ovu predstavu, koja je svojevrsna (ne)ispričana priča našeg Pozorišta, gledam kao na jedan katarzični projekat kako za samu rediteljku tako i za sve nas iz vranjskog teatra.
Inače Festival otvara najnovije ostvarenje Dušana Kovačevića „Život u tesnim cipelama“ što je događaj sam po sebi. Prvobitna ideja nam je bila da izmestimo otvaranje Borinih pozorišnih dana van sale i odigramo predstavu o radnicima Dušanove virtuelne propale fabrike obuće u praznim hangarima naše stvarne propale fabrike obuće „Koštana“. Ovu zamisao i pored maksimalnog angažmana na žalost nismo realizovali zbog nepremostivih tehničkih problema, no sav trud koji smo uložili u realizaciju ovoga nije bio uzaludan jer nas je ideja predstave isprovicirala da čitavoj pozorišnoj sezoni damo radni naslov „Rialiti i ti“ a ovogodišnju sezonu otvorimo komadom slične tematike „Heroj nacije“.

Već narednog festivalskog dana Vranjanci će, po prvi put, biti u prilici da vide predstavu koja je pobedila na BITEF-u. „Elijahovu stolicu“ JDP-a, zatim je na repertoaru koprodukcijska predstava Hartefekt fondacije i Bitef teatra „Hipermnezija“ sarajevske rediteljke Selme Spahić, predstava do koje je bilo veoma teško doći s obzirom da u njoj igraju glumci iz tri ex-JU republike, a i tehnički je veoma zahtevna pa je bilo neophodno obezbediti dodatnu opremu, koju naše pozorište ne poseduje. Reč je o predstavi koja, po mom mišljenju, na najbolji mogući načina odslikava slogan i koncepciju ovogodišnjeg festivala. Tu je i izuzetna predstava Ateljea 212 „Pazarni dan“ sa plejadom naših najpoznatijih glumaca, u režiji Egona Savina, a po tekstu uvek aktuelnog Aleksandra Popovića. O nagradama će ove godine odlučivati žiri u sastavu Dragana Bošković, naš istaknuti teatrolog, profesor i pozorišni kritičar, Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg, i Ljubica Zdravković Džonov, glavni i odgovorni urednik regionalne RTV Vranje. Svojim glasovima će i ove godine najnepotkupljiviji žiri – publika, izabrati najbolju predstavu Festivala .
U revijalnom delu videćemo predstavu Bitef teatra „Ja i ti“ gde dve glumice igraju preko dvadeset uloga , u projektu čiji je supervizor bila Mirjana Karanović.

Ovogodišnji koncept festivala proizašao je iz Borinog dela „Pod okupacijom“ o čemu će predavanje pod nazivom „Borina torbica, domovina za poneti“ održati profesor beogradskog Filološkog fakulteta Tihomir Brajović, u okviru pratećeg programa. Tihomir od svojih predavanja pravi prave male predstave i to je ono što nikako ne treba propustiti, baš kao ni Izložbu pozorišne fotografije 19. i 20. veka u produkciji Muzeja pozorišne umetnosti Srbije koja je praktično prvi događaj na Festivalu i koju će otvoriti Ksenija Radulović direktor MPUS i član saveta festivala. Veoma sadržajan prateći program upotpuniće i razgovor sa našom istaknutom glumicom Anitom Mančić, višestrukom dobitnicom Sterijine nagrade za glumu, zatim scensko čitanje praizvedbe teksta Olge Dimitrijević „Narodna drama“, koji je prošle godine nagrađen na regionalnom konkursu Hartefakt fondacije. Reditelj ovog scenskog čitanja je Snežana Trišić, od koje očekujemo da u narednoj sezoni režira predstavu u vranjskom teatru, a tu su i već tradicionalne video projekcije predstava iz teatroteke Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.

I ovogodišnja koncepcija Festivala, DOMovina, provokativno osvetljava slojeve uvek aktuelnog stvaralaštvo našeg Bore Stankovića. Pronalazi novu dimenziju, novi nivo, dubinu i težinu u njegovom delu koje je i te kako odolelo zubu vremena.

                                                                   Direktor Festivala i Pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju
                                                                                                Nebojša Cvetković

                       mr Spasoje Ž. Milovanović

                                    Nebojša Cvetković